Piše: Viktor Ivančić

Moja mama i moja mala sestra Damjana su đipale po velikom dućanu da kupe Damjanici nove tajice. Mama je Damjani govorila: „Najvažnije je da nan tajice budu tople i udobne i da dugo traju, a ne da neznankako izgledaju! Još si ti previše mala za modirat se! Jel tako, zlato?“ Damjanica je klimnila sa glavom. Onda je mama uzela sa police neke modre tajice i rekla je: „Evo, ove su baš smišne!“ Samo Damjana je pokazala sa prstom u neke ljubičaste i rekla je: „Maloj se sviđaju ove!“ Mama je rekla: „Te? Ma te su skroz bezveze, zlato! Te nose samo đikače i alapače! Ove modre su masu bolje, viruj ti svojoj mami!“ Damjanica je zatulila: „Pa kad se maloj sviđaju ljubičaste!“ Mama je rekla: „Znan, zlato, al ti si izabrala baš one tajice šta su duplo skuplje od svih ostalih! Ne kužin kako je to moguće, a još nisi naučila ni slova ni brojeve!“

Onda je jedna teta prodavačica pojavila se iza mame i rekla je: „Ja bi rekla da curica ima skroz dobar ukus!“ Mama je nju pogledala zlokobnički i zarežala je: „Šta se vi mišate u obiteljske razgovore i porodičnu intimu?“ Teta je rekla: „Ne mišan se, božesačuvaj, samo govorin…“ Mama je njoj rekla: „E pa bolje bi bilo da ne govorite, nego da gledate svoja posla!“ Teta se nakeserila: „Pošto radin u dućanu ka pradavačica, onda ustvari i govorin zato šta gledan svoja posla!“

Mama je rekla: „Nije vaš posal unosit razdor između matere i ćeri! Damjanica je još previše mala za modirat se! Jel tako, zlato?“ Teta je rekla: „Nije stvar u modiranju, gospođo, nego u tome da su ove ljubičaste tajice od čistog pamuka, a one modre imaju osandespet posto polimeroestera i drugih šporkarija!“ Mama je dreknila: „Ljubičaste su duplo skuplje!“ Teta je rekla: „E pa kvaliteta košta, gospođo! Al okej, možete vi ćeri kupit i ovu modru škovacu! Neću se iznenadit ako joj te tajice puknu za dva miseca i ako se maloj ojede koža na butinama!“ Damjanica je cijuknila: „Mala ne voli kad joj se ojedu butinice!“

Moja mama je stisnila oči i stavila je ruke na kukove. Onda je ona viknila: „Pa ja ću načisto popizdit, majkemi! Pa jel ovo kapitalističko nasilje ima kraja i granica?! Ovi odvratni sistem je čak i dicu uvuka u potrošačku histeriju! I ja se onda ka roditelj moran osjećat krivom ako ćeri kupujen jeftiniji proizvod, je li!? Moran se osjećat ka kriminalac ako ne trošin dovoljno! Jebenlivan kapitalističku gospu, da van jeben! U stanju ste razorit obitelji da namaknete profit i služite krupnom kapitalu! Sram vas može bit! Samo ne dan se ja tek tako prcat u glavu! Ne da se meni bit pasivna žrtva bezdušnog i izrabljivačkog poretka!“

E ali teta je isto stisnila oči i stavila je ruke na kukove. Onda je ona viknila: „Nemojte vi meni, gospođo, srat o kapitalističkom izrabljivanju i eksplorataciji! Ja ovde radin ka stoka deset sati dnevno za pizdariju od plaće, koja mi ionako svaki drugi misec ne dođe! Neman slobodne ni nedilje ni praznika! A onda još ulete mušterije koje me jebu da san sluga krupnog kapitala! Krv pišan u ovom dućanu za golu crkavicu! Pa veću nadnicu od mene ima tovar kad ga isplate u sjenu! I onda nije dosta šta me tlači kapitalistički gazda, nego me još idu tlačit i kupci! Da ne govorin da ja doma takođe iman malu ćer kojoj triba kupit i tajice i barbike i druge pizde materine! Jesan li ja ti sistem koji vas gazi, gospođo?!“

Mama i teta su piljile jedna u drugu sa rukama na kukovima. Onda je mama rekla: „Dobro, možda san malo pretjerala…“ Onda je teta rekla: „Okej, i ja san se malo zanila…“ Mama je rekla: „Možda te ljubičaste tajice i nisu tako loše!“ Teta je rekla: „Lako za malu, gospođo, al ja san više vodila računa kako bi joj pristajale u kombinaciji!“ Mami je uletila zbunjoza: „Kakvoj kombinaciji?“ Teta je rekla: „Pa, ono, kad skupa ka mater i ćer izađete u šetnju! Ona u ljubičastim tajicama, a vi u lila jaketici! Divota!“ Mama je pitala: „Kojoj lila jaketici?“ Teta je nanišanila sa kažimprstom i rekla je: „Onoj tamo!“ Mama je pogledala prema lila jaketi šta je visila na višalici. Onda je stavila ruku na usta i rekla je: „Aaasti mande, šta je smišna!“

Posli je mama stajala prid ogledalom u dućanu u lila jaketi. Ona je vrtila se livo i desno da se bolje razgleda. Teta je iza nje govorila: „Kakvi je to debilni đir, molinvas lipo, da se dici kupuje skupa roba, a mi žene okolo odamo ka štrace!“ Mama je rekla: „A baš! To su nan isprali mozak sa propagandom!“ Teta je rekla: „Ja kad vidin curicu u skupin ljubičastim tajicama, a uz nju mater u iznošenoj staroj jaketi, dođe mi za izrigat, časna rič!“ Mama je zavrtila se oko sebe i rekla je: „Al ova je baš lipa, jelda?“ Teta je rekla: „Faamoooozno van stoji, gospođo!“ Mama je rekla: „Samo mi je malo skupa!“ Teta je nagnila se prema njoj i šapnila je: „Da ne čuju drugi kupci, al možemo van je dat na dvanest rata!“ Mama je rekla: „Na dvanest rata? Pa to neću ni ositit!“ Teta je rekla: „Bome da nećete!“

Posli dvi ure mama je i dalje vrtila se prid ogledalom u lila jaketici. Damjanica je ležala na parketu i spavala je. Teta je bila strovaljena u katrigi i piljila je u mamu sa iznebušenom facom. Mama je primištala se sa jedne na drugu nogu i gledala se odsprida i odstraga. Onda je teta zarežala: „Oćete li više, gospođo?! Već se dvi ure kokite prid ogledalom, za gospu blaženu!“ Mama je rekla: „A jebiga bože, kad sam neodlučna!“ Teta je podviknila: „Ali nije normalno dvi ure isprobavat jednu jaketu, ženska glavo! Još nisan imala takvi slučaj u karijeri!“ Mama je rekla: „Šta fali? Život ide, vrime teče, a ja nosin ekstra robu i izgledan prva liga! Šta ženi više triba u životu? Morala bi bit glupa ka maca za ić se micat odavde u stvarnost!“

Teta se ukočenila u katrigi sa zinutim ustima i turbo ošamutom. Mama je isprsila se prid ogledalom i rekla je: „Kapitalizam je ostvarija mnoge zločine, al još nije smislija način kako da sjebe labilnog potrošača! Ako se ne uspijen odlučit do kraja radnog vrimena, mislin da ću navraćat sljedećih dana!“ Teta je arlauknila: „A da malo navratiš u psihijatriju?!“ Onda je mama okrenila se prema teti i prosikćala je: „Ako vlasnica dućana može glumit potlačenu prodavačicu, onda mogu i ja zaglumit da kupujen skupu lila jaketu!“

Tu je teta u roku munja skočila se iz katrige. Ona je krvoločki unila se mami u facu. Samo mama je isto unila se teti u facu. Plus su i teta i mama stisnile šake na kukovima. Onda je teta odmaknila se unazad i rekla je: „Dobro, možda san malo pretjerala…“ Onda je mama rekla: „Okej, i ja san se malo zanila…“ Teta je žmirnila sa očima i pitala je: „I dokad ćemo onda ovako?“ Mama je pitala: „Šta dokad ćemo?“ Teta je rekla: „Dokad ćeš glumit da kupuješ jaketu?“ Mama je rekla: „Dok mi ne daš modre tajice, kravo glupa!“

Robi K. (IIIa)

 

(pescanik.net)

Komentari