Piše: Ljupko Mišeljić

Ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet mogu biti ugroženi samo ako postoje; zbog čega se onda bh. entitet Republika Srpska brine da bi joj neko mogao oteti ono što nema?

Priče o opasnosti od terorizma i izdaji bh. entiteta Republika Srpska bile su sjajna uvertira za novi krivični zakonik. Jednako kao što su društvene mreže u februaru 2015. godine u Zakonu o javnom redu i miru RS-a postale javni prostor, tako su rat i neprijatelji dospjeli u Prijedlog Krivičnog zakona. Kako i ne bi nakon silnih upozorenja Milorada Dodika i Dževada Galijaševića da se treba čuvati od terorističkih napada i da je Bosna i Hercegovina trening-centar za teroriste? Iskreno, šta drugo očekivati od politike kojoj je pravno naslijeđe, jednako kao i drugim etnonacionalnim politikama, rat i genocid?

Ministarstvu pravde RS-a nije, na primjer, bilo stalo da se napad na novinare i medijske radnike na dužnosti okarakteriše kao napad na službeno lice. S obzirom na to da je Anton Kasipović, ministar pravde RS-a, i dugogodišnji novinar i urednik čudi da nije bio naklon prema ovoj inicijativi Kluba novinara Banjaluka. Još više čudi odakle 20 krivičnih i sedam terorističkih djela koje neko može počiniti protiv ustavnog poretka i bezbjednosti RS-a. Priča je fenomenalno i primitivno uzbudljiva. Riječ o prioritetima: u ovom momentu mnogo je bitnije odbraniti se od zamišljenog neprijatelja nego zaštititi novinare koji bi trebalo da otkriju da neprijatelj ne postoji.

Doprinos u borbi protiv zamišljenog neprijatelja mogu dati i građani. To se podrazumijeva, pa je vjerovatno zbog toga nekome prosto palo na pamet i sljedeće: “Građanin Republike Srpske koji za vrijeme rata ili oružanog sukoba sprečava građane Republike Srpske ili građane njenih saveznika da se bore protiv neprijatelja kazniće se kaznom zatvora od jedne do deset godina”, prema članu 284 – Sprečavanje borbe protiv neprijatelja.

Za službu u neprijateljskoj vojsci, saradnju sa neprijateljem ili borbu protiv saveznika, prema članu 285, propisana je kazna od tri do 15 godina. Svako ko je neprijatelj, izdajnik, okupator ili u njegovoj službi sumnjičiće se za državni udar. Ipak, protiv države se ne ide. “Ko pokuša da dovede Republiku Srpsku u položaj potčinjenosti ili zavisnosti drugoj državi, kazniće se kaznom zatvora od tri do petnaest godina” – čl. 280.

Nepodnošljiva lakoća državnosti

Od narušavanja ustavnog poretka i terorizma treba se čuvati, opominjali su Dodik i Galijašević. Zbog toga je sasvim jasna Dodikova potreba za ovakvim Krivičnim zakonikom, koji uistinu odiše državnošću.

No, i dalje je zaprepašćujuće odakle tolika državnost Republike Srpske, barem kad se postave neka očigledna pitanja: otkud RS-u prijateljska i neprijateljska vojska kad nema svoju? Od kakvog potčinjavanja i dovođenja u položaj zavisnosti treba čuvati Republiku Srpsku kad je ona već zavisna od Bosne i Hercegovine?

Razmotrimo upravo segment odbrambene moći Republike Srpske. Svaki pokušaj narušavanja teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Bosne i Hercegovine sprečavaće, prema zakletvi, Oružane snage Bosne i Hercegovine. Šta god da se desi na teritoriji Republike Srpske, apsolutno istovremeno desilo se na teritoriji Bosne i Hercegovine. Sve i da postoji teritorijalni integritet entiteta RS jednak onom koji ima neka država, napad na njega opet bi bio napad na teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine.

Moglo bi se vrlo očekivano pokrenuti i pitanje ustavnosti Zakonika, što znači da bi se Dodik mogao opet pozvati na dugo najavljivani referendum o pravosuđu. Njime bi se postavilo pitanje provođenja odluka sudova na nivou Bosne i Hercegovine na području RS-a. Nešto slično najavio je u intervjuu pred Dan Republike, na RTRS-u.

Dodik je tada rekao da će se vrlo brzo formirati specijalna jedinica i počasna garda Republike Srpske. Više informacija o tome nije dostupno javnosti, ali odbrambenu moć RS-a možemo sagledati na osnovu onoga što znamo.

Osim MUP-a, koji ima ukupno, sa namještenicima i službenicima, blizu 7.000 zaposlenih, postoje još tri uniformisane i oružane strukture: Sudska policija pri Vrhovnom sudu RS-a, Sudska straža u okviru kazneno-popravnih zavoda pri Ministarstvu pravde i Civilna zaštita. Prema podacima iz 2013, one ukupno nemaju više od 1.300 zaposlenih, najviše službenika.

U 2017. godini MUP RS-a će prema budžetu uložiti još 8,5 miliona KM (4,35 miliona eura) za rekonstrukciju i opremanje Centra za obuku (nekadašnja vojna baza u Zalužanima). Govorilo se i o dodatnih četiri miliona (dva miliona eura) za nabavku naoružavanja. Pritom regulacioni planovi za to područje nisu dostupni javnosti ni u Opštini Laktaši ni u Gradu Banjaluci – još su “u izradi”.

Odbrambenu moć Republike Srpske, izgledno je, zasad čini samo Ministarstvo unutrašnjih poslova RS-a.

Krivični zakonik RS-a u kojem se čuva teritorijalni integritet RS-a ima smisla samo u slučaju da se Bosna i Hercegovina odrekne i svog teritorijalnog integriteta i državnosti. Budući da je to u ovom i svakom momentu nezamislivo, vidi se da su ove odredbe Krivičnog zakonika samo politička priča. Nije neobična, ali ovog puta politička oligarhija RS-a stvarno se razmahala, toliko da je sama sebi skočila u stomak.

Odbrambena neplaćena moć

Iako shvata da je MUP RS-a trenutno jedina uniformisana i oružana formacija “sposobna da reaguje”, a to objektivno znači i sva odbrambena moć RS-a, Vlada je predložila smanjenje plata u MUP-u.

Naime, 13. juna poslanici Narodne skupštine RS-a raspravljali su po hitnom postupku o izmjenama i dopunama Zakona o platama zaposlenih u MUP-u RS-a. Prema prijedlogu, pripadnici MUP-a RS-a imaće “varijabilni” dio plate. Deset odsto veću platu dobiće onaj ko bude izuzetno efikasan, ali one koji podbace očekuje isto toliko rezanje. Ovaj prijedlog Vlada nije usaglasila sa Sindikatom radnika MUP-a RS-a ni sa drugim socijalnim partnerima, što je valjda već postalo i običaj nakon slučaja s minulim radom.

U svakom slučaju, trebalo je imati obraza pa jedan dan razmatrati smanjenje plata MUP-a, a dan poslije predstaviti Krivični zakon prema kojem će pripadnici MUP-a morati braniti bezbjednost i ustavni poredak RS-a od čak 27 krivičnih i terorističkih djela.

Pod pretpostavkom da Vlada RS-a ne misli da će smanjenje plata jedinoj uniformisanoj i oružanoj formaciji u RS-u povećati odbrambenu moć tog entiteta, onda je sasvim jasna njihova logika. Zaista, koji bi to policajac bio toliko sebičan da zahtijeva poštivanje ugleda i dostojanstvenu naknadu kad toliko imaginarnih neprijatelja jedva čeka da uništi RS?

Kome je uopšte stalo do toga koliko zarađuje, kako živi i šta mu se u RS-u nudi kad imaginaran neko pokušava da mu uništi i to malo što ima? Hajde barem da je realan, pa i nekako, ali imaginaran – i još napada? Jedina osoba kojoj ta imaginarnost sigurno ne smeta jest Milorad Dodik. Njemu neprijatelj i ne treba za rat nego za izbore.

 

(Izvor: Al Jazeera )

Komentari