BiH više nije u fokusu SAD i međunarodne zajednice, kao što je to bila početkom devedesetih godina, rečeno je na debati u Vašingtonu, održanoj u Institutu “Džon Hopkins”, na kojoj su učestvovali Lars Vigemark, šef Delegacije EU u BiH, i Hojt Ji, zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara.

Ji je rekao da su vlade SAD i drugih zemalja sada fokusirane na mnogo svjetskih problema i da su ograničeni i resursi i vrijeme koje oni mogu posvetiti BiH. Rekao je da je potrebno ispuniti tri uslova da BiH krene naprijed – da političari i građani koji su ih izabrali pokažu volju za donošenjem teških odluka i reformi, da međunarodni akteri koordinišu svoje napore i da se ključne reforme počnu sprovoditi prije izbornog ciklusa.

Dodao je da SAD podržavaju evropski pristup koji u prvi plan stavlja socijalne i ekonomske reforme, ali uz očekivanje da to kasnije dovede do ozbiljnijih institucionalnih i sistemskih promjena, bez kojih, kako kaže, nije moguće ostvariti istinski napredak.

“Poenta je da sadašnja evropska inicijativa počne sa socijalnim reformama. Mi je podržavamo jer očekujemo da će ona voditi ka promjenama Dejtona”, rekao je Ji.

Na pitanje da li je svjestan ruskog uticaja koji kroz političku kupovinu pokušava ostvariti uticaj u BiH, Ji je rekao da ne vjeruje da je to slučaj.

“Moje iskustvo s Rusijom u mom dugogodišnjem djelovanju na Balkanu je da je Rusija veoma često bila pozitivan faktor. Ja nikako ne bih prihvatio tezu da ruske kompanije u BiH dolaze s lošim namjerama. Kompanije, bilo da dolaze iz Rusije, Kine ili druge zemlje, žele da ostvare profit, one ne žele da njihova investicija propadne. U situaciji u kojoj se ruska ekonomija danas nalazi, ne nalazim i da ima mogućnosti za političke investicije”, rekao je Ji.

Vigemark je rekao da je Evropa često bila kritikovana da nije uspjela na pravi način odgovoriti na ono što se desilo u BiH, uz napomenu da se evropska zajednička odbrambena i bezbjednosna politika u velikoj mjeri razvijala kao odgovor na ono što se dešavalo na zapadnom Balkanu.

Rekao je da je prijedlog Njemačke i Velike Britanije o novom pristupu, koji je prihvaćen kao evropska inicijativa, vratio BiH na evropske tračnice, ali da zahtijeva podršku partija i svih političkih aktera u BiH.

Odgovarajući na pitanje zašto u fokusu EU nije ustavna reforma, Vigemark je rekao da je iskustvo sa neimplementiranjem odluke “Sejdić i Finci” pokazalo kako je teško riješiti čak i samo jedno osjetljvo pitanje dejtonskog uređenja, ali da je očekivanje da će se BiH kretati od Dejtona ka Briselu.

U ovom trenutku, rekao je, fokus je na socijalnim i ekonomskim reformama uz uslovljavanje finansijske pomoći BiH uz tijesnu koordinaciju s međunarodnim finansijskim institucijama.

“Fokusirani smo na reforme koje se ne mogu odbijati pod izgovorom da štete pravima bilo koje etničke ili bilo kakve druge grupe”, rekao je Vigemark.

Odgovarajući na pitanje o ruskom uticaju kroz kupovinu preduzeća u BiH, naglasio je da mu je ruski ambasador nedavno rekao da “nijedna ruska kompanija nije zainteresovana da kupuje bh. kompanije koje nisu perspektivne”.

Naglasio je da je u ovom trenutku, osim reformi, fokus na mehanizmu koordinacije s naglaskom na koordinaciju, što, kako je objasnio, znači da se ne uzimaju nadležnosti entitetima.

(frontal.ba)

Komentari