Piše: Bojan Tončić

Predistražni postupak protiv pripadnika zloglasne Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, nema dokaza, ima okrutno mučenih i ubijenih civila, spaljenih i opljačkanih kuća, silovanih žena i slobodnih, nedodirljivih zlikovaca. Državni posao, za platu i usputne honorare

Kakav zaokret, kakav fleš, još jedan dokaz da posvećen čovek, kakav je nesumnjivo Vladimir Grmeč Vukčević, ne ostavlja nezavršenim nijedan posao, posebno kada je reč o interesu države – pokrenuo je, sa odloženim dejstvom, predistražni postupak protiv pripadnika zloglasne Srpske dobrovoljačke garde. Radi do poslednjeg dana radnog staža, a da je on (staž) okončan, nema dokaza, iako su se pojavile informacije da glavni tužilac odlazi u penziju sa 1. januarom 2016.

Nema informacija protiv kojih se građana vodi postupak, za šta se sumnjiče, te da li će se predistraga završiti početkom istrage. Valja razumeti, prošlo je tek četvrt veka od zločina koje su tokom agresije Srbije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu počinili “tigrovi” svirepog kriminalca u državnoj službi Željka Ražnatovića Arkana. Narodnog poslanika u Skupštini Srbije, na bojištima i u tuđim kućama.

Doneta je naredba o istrazi Garde, dotakli smo je, ali na kraju”, odvažno saopštava Asanator Vukčević.

Zašto baš “na kraju” i na kraju čega, tumači budžetski tabloid “Večernje novosti”, nagoveštavajući da će Vukčević, iako u penziji, voditi postupak protiv pripadnika SDG, što ne deluje baš pravno utemeljeno.

Vukčević ima indicije, ali nema dokaze: Borislav Pelević, kum

Ne bih u penziju, ako može

Imate osećaj da se Vukčeviću ne ide – čak je i primetno ograničeni Serž Bramerc to ukapirao.

“Novosti” citiraju Arkanovog kuma i zamenikaBorislava Pelevića, čoveka sa najmanje dva uverenja, koji prenosi utiske o susretima sa Vukčevićem: “Rekao mi je da postoje indicije da su pojedinci počinili ratne zločine, ali i da za to nema dokaza. Odnosi se na neke događaje posle 1993. godine. Od kraja rata, do danas, nijedan član SDG nije optužen za ratne zločine. Ukoliko se pojavi dokaz da je neki gardista to uradio, ja sam prvi za to da se on kazni”, izgovorio je Pelević.

Nema on dileme, Arkan je bio optužen pred Haškim tribunalom 1997, “da se ne bi umešao u rat protiv terorista na Kosmetu”.

Pelevića su napadali njegovi protivkandidati za mesto predsednika Svetske kik-boks federacije, te je zatražio dokumente da nije pod istragom. Dobio ih je od Haškog tribunala i od Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

“Kao svedok odbrane na suđenju Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću u Hagu, nijednog trenutka nisam čuo da je bilo ko od tužilaca ili sudija pomenuo da je neko od gardista počinio ratni zločin. Istražnim organima stojim na raspolaganju ako su se sada pojavili dokazi za to”, kaže Pelević “Novostima”.

DJ, personifikacija agresije

Srpska dobrovoljačka garda, vojna formacija Srbije pod nadzorom Službe državne bezbednosti, bila je, između ostalog, jezgro Jedinice za specijalne operacije, rasformirane, pak, nakon ubistva Zorana Đinđića. Njeni su pripadnici i danas u policijskim jedinicama, a u javnost je dospelo ime čoveka koji se bavi (i) drugim poslom. Personifikacija srbijanske agresije na Bosnu i Hercegovinu (naravno, ne jedina) Srđan Golubović Maks je disk džokej sa značajnim renomeom; uhapšen je pre nešto više od tri godine zbog posedovanja droge i oružja; o njegovoj sudbini nakon toga ništa se nije moglo saznati, te je logično pretpostaviti da je policiji, koja je Golubovića saslušavala po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine, utvrdila da je reč o nesporazumu ili grešci. Golubović je poznat po fotografiji Rona Haviva, načinjenoj tokom krvavog pira Garde u Bijeljini 1992. Na njoj se vidi njegov zamah ka telu već ubijene Tife Šabanović, čije je telo, kao i još dva, na pločniku, u blizini Krpića džamije i bijeljinske bolnice.

Srđan Golubović Maks udara mrtvu Tifu Šabanović: DJ Max, personifikacija agresije

Formacija svirepog likvidatora srbijanske Državne bezbednosti Željka Ražnatovića Arkana odigrala je značajnu ulogu utokom agresije Srbije na Hrvatski i BiH, a neki od toponima njenih zločina su Aljmaš i Erdut (Hrvatska, istočna Slavonija, baza za obuku bila je u Erdutu), Tenja, Drinovci (Hrvatska), Brčko, Sanki Most, Bijeljina, Zvornik i druga mesta.

Ostaju u komšiluku

Učešće u agresiji SDG je počela u Tenji, a nastavila u Lici, na Baniji, Kordunu, u Dalmaciji. Iza ove državne bande, sačinjene uglavnom od militantnih navijača “Crvene zvezde” i iskusnih udbaša, ostajale su opljačkane i spaljene kuće, leševi žrtava mučenih pre ubistva, silovane žene i devojčice. Državni posao, za platu i usputne honorare.

A možda i nisu ni za šta krivi, patriotske su “Novosti”, uvek postoji druga strana, recimo advokat Ratka Mladića, bijeljinski advokat Mladen Stojanović, u vreme iživljavanja SDG u Bijeljini sudija tamošnjeg suda: “Stradanja tih ljudi (48 civila, Bošnjaka, prim. aut.) su se poklopila sa dolaskom Srpske dobrovoljačke garde u Bijeljinu, ali se ne zna da li su oni odgovorni, ili neko drugi”.

Čemu onda trud Vladimira Vukčevića, “doticanje na kraju”, specijalitet kuće, takoreći, neka Arkanovi banditi ostanu u komšiluku, dobro naoružani, kao i dosad.

Svakako će ostati.

 

(e-novine.com)

Komentari