Piše: Bojan Tončić

Modifikovani, izmišljeni, lažni, nepostojeći predlog, nalik ogavnoj deklaraciji srbijanskog parlamenta o srebreničkom genocidu, Dodik, kao i sve dosad, objašnjava namerom imaginarnog neprijatelja da nametne kolektivnu krivicu srpskom narodu, iako se, ne kaže to Mile, ali ga valja iznova iščitavati, zna da su genocid počinili samo odabrani. S obe strane Drine. Dubokom analizom i pronicljivošću, prepoznatljivom posvećenim kolegama-fanovima sa beogradskog FPN, Dodik zaključuje kako je cilj neprijatelja “da sruši RS”

Duboko frustriran najavom nesporne deklaracije o Srebrenici i nakaznog količnika reči genocid ipomirenje, u objavljenom nacrtu, predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika SrpskaMilorad Dodik, konstatovao je u izjavi za RTRS, dokazujući da njagove stavove ne treba uzimati za ozbiljno, kako se “genocid desio na obe strane”. Prvi put Dodik je javno priznao genocid Srba nad Bošnjacima, budući da je dosad, kao ne preidzbornom skupu u Srebrenici 2012, kategorično odbacivao i samu pomisao da se stradanje Bošnjaka nazove genocidom: “Ja tvrdim da nije počinjen genocid! Nije bilo genocida!”, kazaće tada Dodik.

Tada je bio opsednut dokazivanjem da su sahranjeni iz Potočara živi i da po nekim bosanskim gradovima uživaju sve čari ovozemaljskog života. A ovih dana, nakon vapaja ruskom bratu da potegne veto i zaštiti nejač od istine, te primetno afektivnog reagovanja, izjava, neuobičajene gestikulacije i tikova, kao da dolazi prividno smirenje. “Ne bih imao ništa protiv da bilo ko u svetu uputi rezoluciju i kaže – Srebrenica je mesto genocida i nad Srbima i nad Bošnjacima“, oštro, pomalo tuđmanovski, poručio je predsednik RS.

Hrvatski je predsednik Franjo Tuđman, naime, 1996. predložio da se u Jasenovcu izgradi zajednička spomen-kosturnica svih žrtava s prostora Hrvatske, bez obzira na to ko su bili njihovi dželati.

Dodik je, kako kaže, spreman da prihvati zajednički spomenik, kao deo integralnog procesa pomirenja, a sasvim dodikovski uveren je da će “Bošnjaci odbiti takav predlog”. Diplomatski, pomirljivo, neprofitabilno. Nadasve iskreno, evo, šta je bilo, bilo je, Mile će da vam oprosti što vas je pobila država Republika Srpska, u sadejstvu sa sestrinskom Srbijom koja je slala novac, opremu, naoružanje, municiju. Ta genocidna pomoć, zaboravite, rekao je Teodor Meron, oslobađajući Momčila Perišića, da nije bila “konkretno usmerena” činjenju ratnih zločina. Nije znao Milošević, nisu ga službe obavestile. Iz Haga može da prođe jedino “nije učinila sve da spreči”, a to je svakom jadniku ništa.

Dodik žrtvama ne veruje: Osam hiljada ubijenih za njega je spektakl

U falsifikatorskom Bruderheit-Einheit (bratstvo-jedinstvo) ispadu najbogatijeg i najmoćnijeg čoveka Republike Srpske, jedino se, uz solidan čitalački napor, naslućuje da se žali na “jednostranu kvalifikaciju koja se zagovara”. Korak dalje, odnosno bliže sebi, Dodiku kakvog poznajemo, otišao je, u intervjuu za Kurir (17. jun): “Žao mi je što moram na ovaj način da govorim o tome, ali pravi se svetski spektakl od 8.000 bošnjačkih žrtava, a sahranjeno je 4.000 ljudi. Ignorisanje Srba kao žrtava, ne izaziva samo tugu, već i nevericu. Niko da se seti da postoji 3.500 srpskih žrtava”, ostade u štampanoj varijanti unezverenog predsednika. Dodade i ključno razjašnjenje vlastite televizijske nebuloze, nema zajedničkog obeležja, dok se ne izjednače u zločinu: “Ponudiću Bošnjacima da proglasimo genocid u Srebrenici, ali i nad Srbima i nad Bošnjacima”, kategoričan je Dodik.

Ovaj modifikovani, izmišljeni, lažni, nepostojeći predlog, nalik ogavnoj deklaraciji srbijanskog parlamenta o srebreničkom genocidu, Dodik, kao i sve dosad, objašnjava namerom imaginarnog neprijatelja da nametne kolektivnu krivicu srpskom narodu, iako se, ne kaže to Mile, ali ga valja iznova iščitavati, zna da su genocid počinili samo odabrani. S obe strane Drine. Dubokom analizom i pronicljivošću, prepoznatljivom posvećenim kolegama-fanovima sa beogradskog FPN, Dodik zaključuje kako je cilj neprijatelja “da sruši RS”.

“Srebrenica je mesto gde je moguće organizovati život i ugodno se osećati”: Dodikova poruka

U izjavi od utorka, blago je upozorio sunarodnike na funkcijama, izgovorivši kako “očekuje da predstavnici Republike Srpske neće dozvoliti da BiH, kao članica UN-a, prihvati i da preliminarnu saglasnost na tekst rezolucije o Srebrenici kakva je stigla u Predsedništvo BiH”. Zapretio je i Rusima, koje će uskoro zamoliti da Rusija u Savetu bezbednosti stavi veto na britansku rezoluciju o Srebrenici.

Gotovo afektivna poruka podrške pružena je Dodiku iz kabineta predsednika Srbije Tomislava Nikolića, odakle su se neimenovani sagovornici prepoznatljivom dikcijom i stavovima oglasili kolektivnom ocenom: “Ne mislimo baš ništa dobro o rezoluciji o Srebrenici koja se priprema za usvajanje u UN, od motiva, preko sadržaja i poruka nama, koje se žele postići, sve do jasnih upozorenja, opet nama, a ne onima koji su kroz celu istoriju činili genocid na tuđim, na primer Belgija, pa i na svojim teritorijama, recimo, Nemačka i Turska. Ta užasna pojava, užas koji se dogodio u Srebrenici je toliko politizovan da izaziva mučninu”, kazali su (“Danas”, 17. jun).

U aprilu ove godine Dodik je posetio Srebrenicu i položio vence na spomen obeležje kod mezarja u Potočarima. U trenucima šmiranog zadovoljstva viđenim srebreničkim prizorima, zagrcnuo se ozbiljno opasnom tvrdnjom: “Srebrenica je mesto gde je moguće organizovati život i ugodno se osećati”.

Na početku smo, od Dodika se toliko toga tek očekuje. I ne slutimo šta, pustaite mašti na volju, banjalučko-beogradska mašinerija se zahuktava. Možda će ih neko i zaustaviti, nije kasno.

 

(e-novine.com)

Komentari