Bosna na panju

34

Piše: Slobodan Dukić

Zato je Bosna nekadašnja centralna jugoslovenska federativna republika postala epicentar svekolikog stradanja zarad stvaranja etnički homogenih država. Samo još malo, samo još malo, hrabre se međusobno Beograd i Banja Luka. Srbija iz dva dela uskoro će biti cela.

Republika Srpska naša najveća pobeda u 20. veku, slavodobitno poručuje Milivoje Ivanišević, istoričar u beogradskim Večernjim novostima, dan pošto je mesar Dodik, sa poslugom, stresao sa čaršava i poslednju oglodanu kost sa kojih su meso pojeli beogradski predatori. A služila se Bosna na panju. Otišao je i prvosveštenik Irinej poručivši mesožderima da imaju blagoslov od “Gospoda”.

Među čankolizima na proslavi Dana Republike Srpske i slave Svetog Stefana, bio je i Aleksandar Vučić, svetioničar svetionika kako Beograd naziva “bučer” po obrazovanju, a po položaju premijer RS. Vučića je u Banja Luci sustigao stidljivi telegram ambasade SAD u Sarajevu koja “veruje da Vučić shvata osetljivu prirodu proslave u RS nakon odluke Ustavnog suda B i H”. E braćo Amerikanci zar vam se ne crvene obrazi od stida zato što ste dozvolili zajedno sa ostatkom onog što se zove međunarodna zajednica, da Bosnu rasčereče i izvade joj utrobu da bi na njeno mesto smestili nakazu, koju danas, rugajući se svima, Dodik i bulumenta slave kao državu.

Ali Vučić je isključio telefon. Ne čuje. Čuvar Srba i RS, zagovara totalnu amneziju umesto katarze. Pita se da li se isplate svađe i sukobi i prebrojavanje ko je od nas koji žive na ovim prostorima izgubio više ljudi, žene, domova… Dosta je bilo grobova, hoćemo fabrike, a komšije moramo da poštujemo… Vučić ovaploćenje belog anđela i bogomladenca. U dan kad se u Banja Luci talambasalo, “subverzivni” dnevnik Danas piše da je Srbija sigurna zemlja za zločince. Novina podseća da je ovde nezapažena vest da je Apelacioni sud pravosnažno oslobodio Žarka Čubrila, bivšeg pripadnika TO Tenje. Njega je Tužilaštvo za ratne zločine optužilo za ubistvo 11 civila tokom rata 91. godine. Tela žrtava žena i muškaraca hrvatske nacionalnosti iz Tenje, do danas nisu pronađena. Samo u poslednje četiri godine, piše novinar Rade Radovanović, Apelacioni sud doneo je oslobađajuće presude ili poništio presude za brojne ratne zločine koje su počinili “naši junaci” od Tenje, Lovasa, Ovčare preko Bijeljine, Brčkog, Skočića, Zvornika…

Ne bi Vučić da govori o žrtvama, ali njemu “iza leđa”, a povodom Dana RS, Milivoje Ivanišević, koji je i predsednik Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku kaže da je u Sarajevu stradalo više Srba nego u Pavelićevoj Hrvatskoj ili u Drugom svetskom ratu. Toliko surov i nemilosrdan verski i nacionalni pogrom nijedan evropski narod nije doživeo. I to od svojih komšija, dodaje ovaj srpski istoričar i zaključuje da “Zbog toga na Republiku Srpsku treba da gledamo kao na najveću istorijski vidljivu pobedu srpskog naroda u prošlom veku”. Da. Srbi jesu bili i žrtve zločinaca sa bošnjačke strane u Sarajevu. Znamo za to. Nego, da li Ivanišević zna šta su radile one “komšije” sa brda. Koliko je sa srpskih položaja pobijeno sunarodnika, koji su zajedno sa ostalim stanovnicima izmučenog grada izlazili na ulicu da natoče vodu, domognu se hleba… A koliko srpske dece? Suma sumarum poginulo je mnogo Srba od “komšija druge vere”, dokazuju u ovom državnom institutu i čude se zašto u Bosni i u međunarodnoj javnosti broje posebno civilne od vojničkih žrtava. Rane našeg roda nas najviše bole, kažu u Beogradu. Tako znači. Svejedno da li je nedužni civil ili neka bradata spodoba koja je silovala, pljačkala ili širila granice Velike Srbije? Zato je, valjda, u srpskoj prestonici podignut spomenik svim srpskim žrtvama u poslednjem ratu.

TEMELJI RS-a

Dobar deo Srba gleda na Republiku Srpsku kao na dobru akviziciju, sad kad je Kosovo toliko daleko od Srbije da onu parolu Kosovo je Srbija ispisuju samo klinci po zidovima i arlauču samo drogirani fudbalski navijači. Devedesetih kad su odavde sa cvećem ispraćani tenkovi osvajački apetiti su bili mnogo veći. Crna Gora, Miloševićevo drugo oko u glavi, sad je kiselo grožđe, kninski mulci su prezirno odbacujući plan o autonomiji koji je nudio Zagreb, u bežaniju naterali nesretno srpsko stanovništvo, Makedonija nije odavno južna srpska pokrajina. Slovenija nije ni bila, takoreći, na nišanu. Zato je Bosna nekadašnja centralna jugoslovenska federativna republika postala epicentar svekolikog stradanja zarad stvaranja etnički homogenih država. Samo još malo, samo još malo, hrabre se međusobno Beograd i Banja Luka. Srbija iz dva dela uskoro će biti cela.

 

(tacno.net)