Proteklih decenija bilo je mnogo sličnih inicijativa kao što je prijedlog lidera Dveri da se Kuća cvijeća premjesti iz Srbije.
Lider Dveri Boško Obradović nedavno se duboko zamislio u molitvenoj osami, u rodoljubivoj nameri da pomogne napaćenoj Srbiji.
Proveo je nekoliko mučnih sati zagledan u jednu tačku, sve dok tačka nije počela da se vrpolji jer joj postalo neprijatno, pa je iščezla iz vidnog polja u nepoznatom pravcu.
U tom trenutku prvom među Dverjanima sinula je genijalna ideja: Treba da preselimo Tita! Nije Obradović časio ni časa, već je odmah svoju krilatu misao obnarodovao vaskolikom tviteraškom srpstvu, a potom je živom rečju dodatno obrazložio šta mu je palo na patriotski um.
“Titovo grobno mesto bi trebalo izmestiti u njegovu zemlju porekla – Hrvatsku, ako je to Hrvatska, a ako je neka druga zemlja onda u tu drugu, jer je zaista besmisleno da na počasnom mestu u Beogradu bude sahranjen čovek koji je bio tajni komunistički agent, likvidator i inspirator brojnih masovnih streljanja i vođa Komunističke partije koja je u svoje vreme bila teroristička organizacija”, objasnio je Obradović usmenim putem u čemu leži spas. Lider Dveri smatra i da Kuću cveća treba pretvoriti “u Muzej žrtava komunističkog terora posle Drugog svetskog rata”.
Glogov kolac za Tita
Otkud to da ljubitelj ratnih zločinaca, čovek koji za Ratka Mladića kaže da je “srpski heroj”, odjednom ima nešto protiv masovnih streljanja – ostalo je zagonetno. Nije precizirao ni da li planira da premešta Tita tradicionalnom mladićevskom metodom – prvo u sekundarnu, pa u tercijarnu grobnicu.
Obradovićev predlog, naravno, nije originalan, ali ne zato što on nije u stanju da smisli nešto novo, već iz svetonazorskih razloga – čovek je tradicionalista.
Daleke 1991. godine, na jedanaestu godišnjicu Titove smrti, Vojislav Šešelj i njegovi radikali hteli su da ruše Kuću cveća, ali im nije pošlo za rukom. Doneli su i glogov kolac ispred Kuće cveća, ne bi li sprečili Josipa Broza da se povampiri.
Iako nije uspeo da probode Tita glogovim kocem, Šešelju je performans uspeo preko svake mere. Tito se nije povampirio, ali zato jesu svi oni koje je porazio u Drugom svetskom ratu, od četnika i ljotićevaca do ustaša, čemu je i vođa radikala dao veliki doprinos. A povampirio se i njihov kvislinški pogled na svet u kojem i danas živimo, ne vidi mu se kraj.
Proteklih decenija bilo je mnogo sličnih inicijativa. Pokretane su peticije da se Kuća cveća iseli iz Srbije, najnoviju je ove godine napravila udruga Srpski četnici.
Početkom ove godine desničarski klub Carostavnik predložio je da se posmrtni ostaci Josipa Broza “ekshumiraju i unište”, te da se Muzej Jugoslavije “zbriše sa lica zemlje”, a umesto Muzeja podigne “memorijal u spomen žrtvama titoizma”.
Bilo je i predloga da se ukine Muzej istorije Jugoslavije, a da se Titov grob ponudi Hrvatskoj ili preseli na Novo groblje. Svako malo se javi neko pametan da predloži deložaciju Tita, ne bi li Srbija nakon tog magijskog rituala najzad procvetala.
Preseljenje socijalističkog nasleđa
U predlog za humano preseljenje Titovih zemnih ostataka slila se sva mržnja koju nacionalisti već decenijama nemilice prosipaju po nekadašnjem predsedniku SFRJ.
Srbomrzac, diktator, najveće zlo za srpski narod, sistematski istrebljivač Srba, srbožder, čovek koji je uništio Srbiju, tiranin koji je radni vek posvetio zatiranju svega srpskog – to je samo jedan mali deo optužbi na račun pokojnog maršala. Izgleda da je Tito kriv za sve nesreće koje su snašle Srbiju.
Ništa dobro ni on, ni njegova socijalistička Jugoslavija nisu doneli napaćenom srpskom narodu, pa je red da mu srpski rodoljubi vrate milo za drago tako što će ga najzad proterati van zemlje.
Kad su već čvrsto rešili da se posmrtno obračunaju s Titom, bilo bi pošteno da zajedno s njim izmeste i ono malo što je u Srbiji stvoreno za njegovog vakta.
Pošto je očigledno da je reč o ovejanom zlikovcu i neprijatelju srpskog naroda i Srbije, to što je napravljeno u njegovoj komunističkoj tamnici ne može da bude ništa značajno ni veliko, u svakom slučaju je reč o nekim sitnicama bez kojih ćemo moći da živimo. I da udišemo srpski vazduh punim srpskim plućima.
Kad već izmeštaju Tita iz Kuće cveća i Srbije, neka s njim izmeste i ceo Novi Beograd kao tipično socijalističko naselje koje nas podseća na taj odurni period ropstva kad nisi smeo ni da kažeš da si Srbin.
Ima po Beogradu i drugim gradovima još takvih naselja, doduše manjeg formata, ali najbolje je početi s Novim Beogradom, zmiju urbanizma treba tući od glave.
Za njim ima da lete Novosadski, Kragujevački, Niški i Univerzitet umetnosti u Beogradu, zajedno sa osobljem, jer samo izdajnici srpstva mogu da rade u institucijama koje su nastale dok su Srbi robovali Brozu.
Oslobađanje Srbije od brozomore
Potom, neka Tita na njegovom poslednjem putu prate silne bolnice i domovi zdravlja, a u stopu za njima neka krenu i stotine domova kulture. Sledeće na redu su nebrojene škole i vrtići, neka krenu u defile i to putevima i prugama sagrađenim u mrskoj SFRJ.
Kad se humano preseljenje Josipa Broza Tita i njegovih nedela završiti, treba razvaliti puteve i razmontirati pruge, pa to odurno nasleđe socijalizma poslati za onim koji nam je taj antisrpski socijalizam i nametnuo.
Podrazumeva se da u Srbiji oslobođenoj od brozomore nema mesta za spomenike palim partizanskim borcima, komunističkoj revoluciji, borcima protiv fašizma i sličnoj internacionalističkoj bratiji.
Na upražnjenim mestima odmah treba podići spomenike Draži Mihailoviću i četnicima koji su se protiv fašizma borili na tradicionalan način – podrivajući ga iznutra, tako da ni sami okupatori ne primete da se četnici bore protiv njih. Uopšte, sve što na sebi ima petokraku ima da leti otkuda je i došlo.
A kad najzad izađemo na srpsko more, izbeglička sudbina zadesiće i sve morske zvezde sa pet krakova, jer nas podsećaju na najgori period u srpskoj istoriji i pogubnu komunističku ideologiju koja nam je prinudno nametnuta.
Tokom Titove diktature na silu je izvedena elektrifikacija, a počinjena su i druga infrastrukturna nedela, dosta masovnim uvođenjem vodovoda i kanalizacije.
Titove komunjare nisu uspele u potpunosti sa instaliranjem ovih čudnih novotarija, ali ipak su te pojave uzele popriličnog maha. Sve to treba vratiti na staro i zatrti nasleđe zlog komunizma.
Akcija raspismenjavanja
Kad završimo bitku sa materijalnom baštinom socijalizma koju smo bili prinuđeni decenijama da trpimo, prelazimo na nematerijalnu ostavštinu.
Prva na redu za selidbu je pismenost. Pre komunističkog diktatora Tita, u vreme kad je vladala sloboda, polovina stanovništva je bila nepismena.
Za vreme vladavine komunističkog nekrsta broj onih koji se potpisuju krstom pao je ispod svakog nivoa podnošljivosti. Biće malo teško vratiti se na staru tradiciju, one koji su su opismenili naizgled nije lako vratiti u analfabetsko stanje, ali ništa nije nemoguće pravim patriotama kad čvrsto reše da usreće Srbe i Srbiju.
Tokom operacije raspismenjavanja treba strogo voditi računa o rodnoj neravnopravnosti, jer je pre Tita dve trećine žena bilo nepismeno, pa zato povratak nepismenosti ne sme da se odvija stihijski, već poštujući navedene razmere.
Potom treba izbaciti još jednu titoističku novotariju – ravnopravnost žena, jer to nije u skladu s našim porodičnim vrednostima. Vratimo se na fabrička monarhistička podešavanja, pa zajedno s Titom ukinimo i pravo glasa za žene, pravo žena da nasleđuju imovinu, kao i obavezno osnovno obrazovanje za devojčice.
Emancipacija žena je proces koji je Tito nametnuo našem konzervativnom i patrijarhalnom društvu, nema nikakvog razloga da se te pogubne stečevine ne oslobodimo.
Žena će biti vraćena tamo gde je i bila pre Tita: u obespravljenost, svedena na ulogu supruge, majke i besplatne radne snage za kućne poslove.
Ukoliko neko žensko čeljade uspe da se zaposli, podrazumeva se da će za isti posao biti manje plaćena nego muškarac, kao što je bio običaj pre mrskog titoizma.
Naravno, žena će moći da se zaposli samo uz dozvolu muža, jer treba već jednom raskrstiti sa Titovim diktatorskim nasleđem i vratiti se u rajsko doba slobode i demokratije, u vreme kad su žene tretirane kao lica bez pune poslovne sposobnosti.
Majstori za selidbe
Kad ovako počnemo da nabrajamo, ispada da to Titovo nasleđe i nije tako malo kao što to žele da nam predstave uklanjači njegovog kostura. Srećom, nacionalistička nomenklatura je prethodnih decenija uspešno radila na potpunom zatiranju ili guranju na marginu mnogih delova nematerijalne baštine Titovog doba.
Na tom spisku progonjenih našli su se: antifašizam, mir, radnička prava, samoupravljanje, nacionalna ravnopravnost, sekularizam i slične anacionalne pojave strane srpskom biću.
Ostalo je samo da samozvani rodoljubi izbace Tita iz Kuće cveća i Srbije, zajedno sa navedenim ostacima njegovog nasleđa, pa da i nama najzad jednom svane.
Nema sumnje da će nacionalistička družina uspeti u svom naumu da se konačno obračuna s Titom, makar i posmrtno.
Nisu valjda uzalud onoliko vežbali veštinu prebacivanja leševa iz jedne grobnice u drugu tokom poslednjih ratova? Istovremeno su udarnički radili na proterivanju i raseljavanju onih koji su preživeli, i to u masovnim razmerama.
Šta je za takve majstore za selidbe premeštanje jednog običnog kostura? Ako su već raselili milione živih ljudi širom planete, lako će izbaciti mrtvog Tita i otpraviti ga u nepoznatom pravcu. Pravo kroz Dveri srpske.
Izvor: Al Jazeera
