Kad porastem biću četnik

128

Svi četnici ceo dan se šetaju po selu,
sve četnici u novom odelu,
Dugačke im kose i brade,
na kapama sve zlatne kokarde!

Dok tercet petogodišnjaka recituje  bljuvotinju  od stihova, autor  psalma  u slavu Draže Mihailovića i Momčila pop Đujića, otac Makarije, starešina manastira Fenek, gladi dugačku bradu i kosu. Obasjan zlatnom svetlošću kokarde čestita sebi na bogougodnom delu: Hrist je na magarcu ušao u Jerusalim, Bogorodicu je u hram uveo (Vavedenje), po pravoslavnoj mitologiji, Jovan Preteča, a ja otac Makarije, na Vavedenje, uvodim u duhovno gladne dečje glavice, junake bez mane i straha.

Navalila manastirska bratija na edukaciju mladeži. Šlagvort za istorijsku poduku dao im je i Toma Nikolić, šef države. Onomad, kad je zajedno a Vućićem i Dačićem  pomerio pameću, pomerivši datum proslave oslobođenja Beograda. Sve u nameri da  kolektivno oližu međunožje Putinu, bacivši istorijske činjenice o oslobođenju glavnog grada na smetlište. Pošto je zamenio glavu dupetom, četnički vojvoda je pomenuo samo Koču Popovića, Srbina. Jednog od komandanata u operaciji oslobođenja Beograda. One iz drugih bivših jugoslovenskih republika, starešine  i borce koji su ostavili kosti, oslobađajući Beograd, obrisao je gumicom. Na delu je puzeća kolektivna amnezija. Već sutra osvanuće udženici istorije u kojima će pisati  da je  Beograd i Srbiju od okupatora oslobodila Jugoslovenska  kraljevska vojska u  otadžbini, dok je kralj, onako u papučama,  iz Londona dirigovao operacijom. Najpodložniji toj vrsti manipulacije su, naravno, mladi konzumenti. Regruti za navijačka gnezda Marakane, u čijem grotlu su Draža i Ratko ekvivalenti za rodoljublje. Istorija besčašća na delu.

Četnički maratonci trče svoje zlatne olimpijske krugove na katedrama manastirskih kvaziuniverziteta, a  vlada prati maratonski tempo. Ukoričila je Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih i civilnih invalida rata, kojim su izjednačena prava na penziju i invalidninu četnika i partizana, zbog učešća u Drugom svetskom ratu. Nacrt kaže da pravo na penziju imaju učesnici rata koji su bili u vojsci Kraljevine Jugoslavije u ratu od 6. do 17. aprila 1941. godine javlja beogradski nezavisni dnevnik Danas. Zajedno sa onima koji su učestvovali u narodnooslobodilačkoj borbi kao pripadnici partizanskih odreda… od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945. godine. Pravo na penzijsku apanažu odnosi se i na one “koji su učestvovali u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje u Drugoj svetskoj vojni u sastavu Jugoslovenske vojske u otadžbini, počev od 17. aprila 1941. do 12. septembra 1944. godine.”
Slušaj vamo! kaže Vlada – Pravo na penziju i invalidninu imali bi i učesnici oružanih akcija preduzetih “za vreme mira posle 27. aprila 1992. godine radi odbrane suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SR Jugoslavije, Državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike Srbije, do stupanja na snagu ovog Zakona. Kao i na one koji su “za ciljeve državne bezbednosti” učestvovali u ratu u SR Jugoslaviji od 24. marta do 26. juna 1999. godine.

A bilo bi čudno da je drugačije. Alfa i omega, tog papira je Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja. Na čelu tog Resora je Aleksandar Vulin. Isti onaj koji je uzviknuo “NE u EU. Jer kako je, između ostalih, jedan od uslova za članstvo u EU hapšenje Mladića i Hadžića, Pokret socijalista (predsednik Vulin nap.SD) smatra da je Haški tribunal antisrpska i anticivilizacijska institucija i da sa njom nema potrebe da sarađujemo”. Amin! reče onaj otac Makarije s početka teksta, pošto gurnu u skanije, ispod mantije,  krvavi nož, koji je ne zna se kako dospeo u njegove blagoslovene ruke.

 

(tacno.net)