Živjeti u BiH, a biti nereligiozan je u najmanju ruku neugodno, ali kakav je to entitet RS koji dopušta da nekažnjeno prolaze neki pravoslavni talibani koji ateistima zabranjuju ulazak u Dodikovu zemlju?
Piše: Boško Jakšić
U Bratuncu, kod Rajske plaže na Drini, u januaru se organizuju bogojavljenska plivanja, ali retkima je poznato da se tamošnje Udruženje verskih građana “Časni krst” inkvizitorski bori za čistotu krvi Republike Srpske. Udruženje je 20. septembra, pozivajući se na član 127/18 Javnog zakona RS-a donelo odluku o ZABRANI PRILASKA SVETOJ ZEMLJI REPUBLICI SRPSKOJ SVIM NEVERNICIMA! “U poslednje dve i po decenije ova zemlja se junački borila za svoj status i kredibilitet, i uz BOŽIJU VOLJU je to postala. Prema rečima apostola Pavla, ‘čojstvo i junaštvo Srbina mora da se čuva jedino verom u pravoslavlje’ te se iz tog razloga svim nekrštenim i ateistima ZABRANJUJE prilazak našoj zemlji radi očuvanja mira i stabilnosti iste.”
To što u vremenima apostola Pavla Srbi pod tim imenom nisu postojali i što je do velikog hrišćanskog raskola na istočnu i zapadnu crkvu došlo 1054. godine, autorima pamfleta očito je nepoznato, ali oni se drže čuvene maksime iz mitske “Šovinističke farse”: prvo su bili Srbi, pa onda amebe, a tek potom svi ostali. Mogu pravoslavci iz Bratunca da veruju i da su Srbi pranarod današnjim Slovenima i mnogim drugim narodima Evrope pošto im je gen star 12.000 godina. Mogu da se pozivaju na Herodota koji piše da je faraon Psametih narodu Frigijaca priznao da su stariji od Egipćana – a taj narod su (kvazi)eksperti nekako vezali za područje današnje južne Srbije i Kosova i Metohije, nekadašnje Stare Srbije. Mogu da misle šta hoće, ali nemaju pravo da drugima zabranjuju njihova prava. Svi narodi imaju mitove od kojih prave legende, ali retki su narodi koji od mitova prave dogme dnevne politike da bi se onda pozivali na član Javnog zakona RS-a i pretili krivičnim gonjenjem svih nevernika koji skrnave ortodoksiju Bratunca.
Živeti u BiH, a biti nereligiozan je u najmanju ruku neugodno, ali kakav je to entitet Republika Srpska koji dopušta da nekažnjeno prolaze neki pravoslavni talibani koji ateistima – onima koji ne veruju u postojanje božanstva – zabranjuju ulazak u Dodikovu zemlju? Izgleda da u Bratuncu daju odgovor na pitanje koje je još 1939. u tekstu pod naslovom “Čiji ste vi, mali Srbi?” postavio duboko konzervativni vladika Nikolaj Velimirović: “Mi smo deca Božija. I ljudi arijevske rase kojoj je sudba dodelila počasnu ulogu da bude glavni nosilac hrišćanstva u svetu. Mi smo članovi velike porodice slovenske, koja je kroz mnoge vekove burno čuvala stražu na kapijama Evrope, da plemena druge rase i druge vere ne bi uznemiravala krštenu Evropu u njenom mirnom razvijanju i napredovanju. I tako, mi smo po krvi arijevci, po prezimenu Sloveni, po imenu Srbi…”
Zvuči opasno, posebno na terenu koji je prošao krvavi rat. Može “Upozorenje” iz Bratunca da bude čista budalaština, kao što verovatno i jeste, ali i najmanja količina soli na ranjeni identitet Bosne i Hercegovine je bolna. Više od dve decenije od kraja rata tri konstitutivna naroda žive u “trajnoj prelaznoj fazi” ne uspevajući – uz kolosalni doprinos svojih političara – da pronađu formulu saživota. Neko sada izvlači novu raselinu pretvarajući “agresivne ateiste” u “nižu rasu”, bosanske parije. Ljudi su ubeđeni da je vera izvor morala, a ateizam je tabu tema na koju se gleda sa podozrenjem. Ko stoji iza bratunačkog “Časnog krsta”, nisam uspeo detaljnije da utvrdim, ali e-mail koji sam dobio jasno pokazuje da neko – realan ili virtuelan, svejedno – pokušava da sebi pripiše harizmatičnu titulu moralno-verskog pravednika i anatemiše sve koji nisu po “Božijoj volji”, odnosno njegovoj meri.
Lider Republike Srpske dovoljno radi na razbijanju BiH i svojom vitriolskom retorikom raspiruje secesionizam, ali sve se svodi na etničke linije razgraničenja. U Bratuncu su otišli korak dalje: podrazumevaju da RS mora da bude etnički čist, ali i religiozno homogen. Sloboda veroispovesti zamenjena je zloupotrebom vere u nečasne svrhe.
Slatko pravoslavlje ne trpi relikte jugoslovenstva ili komunizma koje oličavaju ateisti, iako su oni iz Srbije i Crne Gore, po podacima vašingtonskog istraživačkog centra Pew, među najobrazovanijima u svetu. Biće da su u Bratuncu voleli Šabana Šaulića, a pitam se šta su rekli kada su saznali da je sahranjen kao ateista.
Kakva anahronost koja ne dopušta mladima u Srpskoj da ne robuju pravoslavno-nacionalističkim klišeima koji izjednačavaju naciju i religiju! Kakav arhaizam i netolerantnost! BiH je po Ustavu sekularna država, ali u Banjoj Luci ni reči osude povodom ekstremističke zabrane iz Bratunca. Pravoslavna crkva takođe ćuti i time diskredituje samu sebe. Verska identifikacija postaje izraz pokornosti prema političkoj moći i to ljudima sve više smeta.
Broj vernika širom Zapada smanjuje se iz godine u godinu, a broj ateista raste pretvarajući ih u najveću manjinu planete. Island je prva većinski ateistička zemlja. Čak 25 odsto Amerikanaca sebe smatra nevernicima, za razliku od šest odsto, koliko je taj procenat iznosio sedamdesetih. U Evropskoj uniji udeo ateista i agnostika je blizu 25 odsto. Države sa najvećim brojem ateista su Češka Republika i Estonija sa udelom koji prelazi 60 odsto ukupnog stanovništva. U Turskoj se broj ateista u poslednjoj deceniji utrostručio. Udruženje Ateista Srbije počelo je da radi 2010, dok je Protagora iz Hrvatske osnovana još 2006. Prema istraživanju agencije Gallup koje je 2018. obuhvatilo preko 60.000 osoba u 68 zemalja sveta kreirane su i mape ateizma i mape nereligioznog stanovništva. Zapadni Balkan je što se religije tiče prošao licemernu tranziciju: u samo nekoliko godina 90 odsto nereligioznih pretvorilo se u više od procenata vernika. Ateizam se smatra protivprirodnim. Ateisti u BiH čine tek jedan odsto stanovništva, koliko i u Severnoj Makedoniji. U Srbiji ih je četiri odsto, u Albaniji devet. U Sloveniji ateisti čine 28 procenata stanovništva. U Francuskoj čine 21, u Španiji 16, a u Nemačkoj 14 procenata.
Čak 49 odsto ispitanika koji su učestvovali u globalnom istraživanju agencije Ipsos Global @dvisor 2017. slaže se da religija čini više štete nego koristi u svetu. Sa iskustvima koje su prošli i po regionu raste nereligioznost: 21 odsto ispitanika u BiH izjasnilo se da nisu vernici. U Sloveniji 25 odsto građana nije okrenuto veri, a u Srbiji 17 odsto. Na ovoj mapi vodeće su skandinavske zemlje i Velika Britanija koje beleže preko 50 odsto nevernika. Sve su to, dakle, kandidati za krivično gonjenje ukoliko ih se dokopaju pravoslavci iz Bratunca. To što niko nije čuo da su ateisti bilo gde po svetu skrnavili tuđa groblja ili napadali tuđe bogomolje, nije podatak za razmatranje. Republika Srpska mogla bi da kopira jedinstven politički hibrid Irana, koji republikansku vlast spaja sa teološkom, pa da se zove Pravoslavna Republika Srpska.
(oslobodjenje.ba)
