Stekao si svega i svačega
Imetak golem u oči ne može da stane
Al vrijeme neko čudno došlo pa ne znaš
Kud ode ona stroga zvijezda što vodila je
Tvoje srce i tvoj život premjeravala
Sopstvena ti koža postala tamnica
Meso ponor mraka bez dna
Krv ti lampa koja se u potiljku gasi
Nož pod grlom amajlija
Rukama više nebo ne pridržavaš
Uboga noć se na tvoje ćutanje naslanja
Usta su ti otvorena rana
Na bedemima obrva orlovi kljunove oštre
Nezasiti ponedeljak buđenje ti jede
I san u kojem sve je još nedovršeno
U tom snu ti se u sjenku pretvaraš
I kao sjenka u zavičaj krećeš
Bez ruku i nogu bez utrobe i vida
I svoju glavu pod pazuhom nosiš
Jusuf Trbić
