Da i pozitivne vesti mogu privući veliku pažnju javnosti, a ne samo afere, tračevi, skandali ili svireposti iz crnih hronika, pokazao je ovih dana slučaj plemenitog srpskog policajca uslikanog kako nežno u naručju drži sirijsku bebicu iz izbegličke porodice i igra se sa njom. Slika dirljivog prizora za tili čas se proširila medijima i društvenim mrežama, razneživši naciju. Svi su oduševljeni, zluradih i negativnih komentara gotovo da i nema, prosto neverovatno za srpske pojmove. Međutim…

Niko osim nas, dežurnih “zakerala” iz e-novina, nije primetio jedan indikativan detalj. Ništa u vezi sa plemenitim gestom policajca, njemu svaka čast, dao je primer svima kako jedan, pre svega normalan čovek treba da se ponaša. Ono što je nama zapalo za oko jeste jedna “zanimljivost” u načinu na koji su najuticajniji mejnstrim mediji izvestili o policajčevom plemenitom gestu.

Policajac-heroj sedmice je, kao što ste sigurno već čuli ili pročitali, iz Preševa i zove se Redžep Arifi. Glavni mediji su ta dva podatka uredno preneli, nema šta. Jedino što su napadno prećutali, da ne kažemo sakrili kao zmija noge, jeste Arifijeva etnička pripadnost.

Pa dobro, majku mu, reći ćete, zar ste čak i vi iz e-novina počeli da delite ljude po nacionalnosti? Zar nije najvažnije kakav je neko čovek, a ne kakvo mu je etničko poreklo?

Tako je, apsolutno se slažemo. Ali u tome upravo i jeste stvar. Kada bi, naime, e-novine u vesti o plemenitom policajcu Redžepu Arifiju propustile navesti da je čovek Albanac, tu ništa ne bi bilo sporno, baš zato što nama, kao zakletim antinacionalnostima, to nikada nije ni bilo od naročite važnosti. Međutim, medijima o kojima ovde govorimo deljenje ljudi na nacionalnoj osnovi je, takoreći, svakodnevna rutina.

Da ne bismo bezveze gubili vreme prelistavajući baš svako pojedinačno glasilo, fokusirali smo se, koristeći jedinstveni e-model “namernog uzorka”, na četiri po mnogo čemu karakteristična domaća medija: Blic,Politiku, Informer i Novosti. Svi navedeni listovi, bez obzira na sitne razlike u  tehnikama uređivačke politike, itekako su poznati po svojoj sklonosti ka raspirivanju nacional-šovinizma i srodnih gnusoba, samo što neki to čine krajnje otvoreno, dok su neki malkice suptiniji.

Šta hoćemo da kažemo? Zamislite da je isti taj policajac Redžep Arifi iz Preševa – ili bilo koji drugi etnički Albanac, sasvim je svejedno – uradio nešto ružno i nehumano. Šta mislite, da li bi i u tom slučaju gorepomenuti mediji zaboravili koje je “grešnik” nacionalnosti? Pitanje je, naravno, bilo strogo retoričke prirode. Svi odlično znamo, iz nažalost prebogatog iskustva, koliko bi insistirali na tome da je Albanac. Pardon – Šiptar.

Već vidimo naslove tipa: ŠIPTAR BRUKA SRPSKU POLICIJU. Ili, još tendencioznije: ŠIPTAR NAMERNO OBRUKAO SRPSKU POLICIJU. I tako dalje, i tome slično. Međutim, kad “Šiptar” uradi nešto humano i vredno hvale, nešto što ni najveći zlobnici ne mogu da ospore, e onda on više nije ni Šiptar ni Albanac, nego je, prosto, “srpski policajac”, eventualno “građanin Srbije”, ali Albanac – ni pod razno.

Jer Albanci su iskonsko zlo, ljudski otpad, dno dna i sve najgore što vam može pasti na pamet. I tako mora ostati za vjeki vjekov. Stoga se nipošto ne smemo ustručavati od upotrebe dvostrukih aršina; naprotiv, treba da ih što češće primenjujemo. Cilj opravdava sredstvo, a cilj naših medija je oduvek bio kristalno jasan: zaglupi, pa vladaj!

Svetla strana priče je da je većina komentatora reagovala neočekivano, šaljući poruku da nije bitno ko je koje vere i nacije, već samo kakav je ko čovek. Nesvakidašnji izliv razuma i tolerancija koji svakako treba pozdraviti.