Studenti, ne ostajte ovde

76

Nekoliko stotina srbijanskih akademaca i Žika Seljak protiv odlaska predsednika i premijera u Srebrenicu

Piše: Bojan Tončić

Još jedan dokaz da proces saznavanja istine, priznanja zločina i istinskog pokajanja ne može biti pitanje dobre volje i podsećanje na godišnjicu državnog posla, kakav je bio genocid u Srebrenici. Počinjen od novca iz srbijanskog budžeta, banalno i nepravično presuđene ključne pomoći (Teodor Meron), navodno bez saznanja o “konkretnoj usmerenosti”. Dobra je volja važna, ali ne može se bez dugotrajnog stvaranja društvene atmosfere u kojoj se zna šta je dobro, a šta zlo, u kojoj nikome ne pada na pamet da skandira “Nož, žica, Srebrenica”. Ali, ni da, izvinjavajući se, kaže, poput premijera Vučića, kako su “Srbi najviše stradali”

Skupina od oko 400 potpisnika otvorenog pisma predsedniku i premijeru Srbije Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, studenata Fakulteta političkih nauka, Bogoslovskog i Pravnog, zahteva od njih da ne idu na komemoraciju žrtava srebreničkog genocida. Duboko zabrinuti, mladi slobodnomisleći žitelji Srbije, prenose svoje duboko uverenje kako bi odlazak srbijanskih dužnosnika u Potočare “imao dalekosežne posledice po srpski narod”.

Potpisuju i stav da bi predsednik ili premijer, na taj način doprineli da bude “implicitno priznat navodni genocid, svrstane srpske žrtave Srebrenice na niži rang vrednosti i dato opravdanje britanskoj rezoluciji u Savetu bezbednosti i proglašavnje srpskog naroda genocidnim”. Odlazak bi bio i “učestvovanje u direktnom udaru na RS sa krajnjim ciljem da se ukine kao tvorevina nastala na navodnom genocidu”.

Varirajući gomilu teza iz svakodnevnog medijskog nadmetanja amputiranih mozgova u patriotizmu, studenti pišu i da je “niko pošten i istinoljubiv ne može da prihvati i kaže da je to bio genocid”, te da Nikolić i Vučić “mogu da spreče da buduća pokolenja širom sveta o srpskom narodu uče kao o genocidnom, a da se njegove, takođe velike žrtve u tom ratu zaborave.”

Nastavak genocida drugim sredstvima: Živadin Jovanović, nekadašnji Miloševićev telal

Još jedan dokaz da proces saznavanja istine, priznanja zločina i istinskog pokajanja ne može biti pitanje dobre volje i nekakvo podsećanje, samo na godišnjicu državnog posla, kakav je bio genocid u Srebrenici. Počinjen od novca iz srbijanskog budžeta, uz banalnu i nepravičnu presudu ključne pomoći (Teodor Meron), navodno bez saznanja o “konkretnoj usmerenosti”. Dobra je volja važna, ali ne može se bez dugotrajnog stvaranja društvene atmosfere u kojoj se zna šta je dobro, a šta zlo, u kojoj nikome ne pada na pamet da skandira “Nož, žica, Srebrenica”. Ali, ni da, izvinjavajući se, kaže, poput premijera Vučića, kako su “Srbi najviše stradali”.

Potporu ovoj patriotskoj avanturi pružio je i bivši šef diplomatije krnje Jugoslavije Živadin Jovanović – Žika Seljak (1938, Oparić, opština Rekovac). Tako je prijateljski otvoreni savet predsedniku i premijeru dobio na težini, budući da im se obraća i istinski vizionar (“Jugoslaviji jeste potrebna pomoć, ali da neće moliti jer ima šta da ponudi Evropi, s obzirom na viškove električne energije, hrane i rudnih resursa”) i bivši potpredsednik Socijalističke partije Srbije, sada na čelu analitičke nevladine organizacije.

U međuvremenu, najverovatnije i ne znajući za svu dramatičnost osnaženog studentskog otvorenog upozorenja, Tomislav je Nikolić razgovarao sa književnikom Mariom Vargasom Ljosom, peruanskim nobelovcem. Konstatovao je kako “Srbija ima problem što je priznavanje dela njene teritorije Kosova i Metohije očigledna prepreka da dobije punopravno članstvo u Evropskoj uniji”, ali i podsetio gosta da Srbi “nisu nikada nikome pripadali, do samima sebi”. “Jedino nas je Otomanska imperija držala u viševekovnom ropstvu. Kosovska bitka je sprečila da Turska prodire dalje u Evropu. Tokom vladavine Turaka, Srbima nije bilo dozvoljeno da prave kuće od čvrstog materijala, već samo od blata. Jedina čvrsta građevina je bila sačinjena od srpskih lobanja u Nišu”, preneo je vlastita saznanja predsednik.

U saopštenju predsednikove informativne službe, preneto je da se učtivi Ljosa zahvalio Nikoliću na prijemu, ali i “veličanstvenoj priči” o srpskom narodu. Navodno je pisac izgovorio i to da je “očaran”, budući da se nije sretao “sa mnogo predsednika koji tako dobro poznaju kulturu i istoriju”.

(e-novine.com)