Piše: Branka Mihajlović
Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je da treba spustiti loptu povodom zaoštravanja odnosa, pre svega unutar BiH na srpsko-bošnjačkoj relaciji, a zatim i na liniji Sarajevo-Beograd, povodom najave revizije presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid.
On je rekao da je već u kontaktu sa Mladenom Ivanićem, predsedavajućim Predsedništva BiH i Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske i najavio za dva dana susret sa najvišim srpskim funkcionerima u Banja Luci i Sarajevu, kao i sa predstavnicima opozicije.
“Mislim da je važno da trezveno i hladne glave o svemu razgovaramo, bez obzira što je to za nas teška pozicija. Mislim da treba da spustimo loptu i da gledamo šta je u najboljem interesu našeg naroda u celini”, poručio je premijer Vučić koji je ocenio da revizija tužbe nije dobra za situaciju u regionu.
“Mi ćemo na profesionalan način odgovoriti. Čini mi se, dobićemo i očekivani odgovor. Odgovor koji, ne mogu kažem da ide u korist Srbije, ali svakako odgovor koji nije štetan po Srbiju. Ali, ceo ovaj proces svakako nas udaljava od ubrzavanja pomirenja i razumevanja. A čini mi se da smo mnogo, mnogo energije i truda po tom pitanju uložili”, rekao je Vučić.
Da li će biti spuštena lopta, videće se narednih dana. Ali, šteta je već načinjena. Odluka člana Predsedništva Bakira Izetbegovića da pokrene reviziju presude Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine dovela je, ne samo do produbljivanja opasnih političkih srpsko-bošnjačkih raskola u samoj BiH, već i do zaoštravanja retorike na liniji Sarajevo-Beograd.
Tako je tema odgovornosti za genocid u Srebrenici još jednom gurnuta u dnevno-političke vode.
Razlog za reviziju tužbe 22 godine nakon počinjenog genocida i deset godina nakon prethodne presude, Nemanja Stjepanović iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo vidi u nezadovoljstvu bošnjačke strane odnosom Beograda prema tome što se dogodilo u Srebrenici u leto 1995. godine.
“Prvo, u Srbiji je u zvaničnim krugovima genocid zabranjena reč kada se govori o Srebrenici, srpsko pravosuđe takođe tu reč ne upotrebljava ni u optužnicama, naravno ni u presudama, ni u drugim pravnim dokumentima. Postoji problem nepriznavanja sadašnjeg srpskog rukovodstva, kao i prethodnih, da odgovornost za srebrenički genocid snosi vlast Slobodana Miloševića“, kaže Stjepanović.
Stav Fonda je, kaže dalje naš sagovornik, da se ako ima novih relevantnih dokaza, treba obratiti Međunarodnom sudu sa zahtevom za reviziju, ali ako su tek malo drugačiji od onih od pre deset godina, onda ne bi bilo dobro podnositi zahtev za reviziju.
Istoričarka iz Beograda Branka Prpa kaže da je ključ za pravdu, ne u Hagu, već u Srbiji.
“Da bi jednu situaciju koja je konfliktna prevazišli, mora onaj ko je u suštini tog konflikta, izazivač konflikta, da kaže: oprostite, ja sam kriv! Srbija je tu ključna“, smatra Prpa.
I Nemanja Stjepanović smatra da je bolja adresa Beograd nego Hag. Da probleme treba rešavati u bilateralnim odnosima, u komunikaciji između bošnjačkog i srpskog naroda u regionu. Fond za humanitarno pravo odavno zagovara i formiranje regionalne komisije o ratovima na podrčju bivše Jugoslavije.
Politička upotreba zločina od kraja rata naovamo, kaže Branka Prpa, dovodi do toga da se više ne zna ko je žrtva a ko zločinac.
“Ta politička igranka traje do dana današnjeg. Na kraju, i krvnici su postali žrtve, i žrtve su postale krvnici“, navodi Prpa.
Bakir Izetbegović treba da odustane od revizije u Hagu i da se okrene jednoj drugoj reviziji-reviziji odnosa sa Srbijom-poručio je u jednom tekstu Refik Hodžić, novinar i publicist, bivši potrparol Haškog tribunala. Na prvom mestu je zahtev da Srbija prestane negirati genocid i umanjivati zločine. Između ostalog, da plati makar simboličnu reparaciju žrtvama.
“Neka ovo bude prva tačka dnevnog reda prvog Izetbegovićevog sastanka sa novim predsjednikom Srbije”, poručio je Hodžić.
Podsetimo, Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine doneo presudu da Srbija nije kriva za genocid, ali je kriva što ga nije sprečila, a mogla je.
(slobodnaevropa.org)