Piše: Dušan Komarčević
Odluka o rehabilitaciji četničkog komandanta Nikole Kalabića, koju je prošle nedelje doneo Viši sud u Valjevu, predstavlja opasan pravni presedan koji će omogućiti da se rehabilituju i drugi oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su u Drugom svetkom ratu imali nečasnu ulogu, pa i sam predsednik kvislinške vlade Milan Nedić, ocenjuje u razgovoru za Radio Slobodna Evropa istoričar Milan Radanović.
Ranija rehabilitacije vođe četničkog pokreta Dragoljuba Draže Mihailovića i sada Kalabića, koji su, prema istorijskim izvorima, u većem delu rata bili na strani nemačkog okupatora, u krajnjoj instanci vodi fašizaciji društva, kaže Radanović.
„Ja sam do pre nekoliko dana, dok nije Kalabić rehabilitovan, čvrsto verovao da je nemoguća sudska rehabilitacija Milana Nedića jer bi to značilo da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je rehabilitovala svog glavnog kvislinga. Međutim, nakon ove rehabilitacije, ništa me više ne bi čudilo pa ni to da Milan Nedić bude rehabilitovan“, kaže Radanović.
Naš sagovornik objašnjava da su u istorijskoj nauci poznate činjenice o izrazito negativnoj ulozi komandanta korpusa Gorske garde Jugoslovenske vojske u otadžbini Nikoli Kalabiću.
Kalabić je, dodaje Radanović, imao komandnu odgovornost za ratne zločine i za kolaboraciju sa nemačkim okupatorom, a poznati su i slučajevi zločina koje je sam Kalabić naredio, podseća Radanović.
„Takav je pokolj u Kopljarima, selu pored Aranđelovca. U tom selu su Kalabićevi gardisti 25. decembra 1943. godine ubili 22 civila, meštana, od kojih je bilo sedam žena i među njima dve devojke od 16 godina. Postoji izveštaj koji je Kalabić uputio Draži Mihailoviću o tom događaju, a u kojem Kalabić priznaje da je lično naredio taj zločin. Od te 22 osobe, njih 19 je zaklano, a troje je streljano“, kaže Milan Radanović.
Podsetimo, Viši sud u Valjevu je 26. maja prvostepenom odlukom rehabilitovao četničkog komandanta Kalabića koji je sa svojom gardom tokom Drugog svetskog rata delovao na prostoru centralne Srbije.
Sud je poništio sedam odluka Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu, donetim od aprila do oktobra 1945, koje se odnose na Nikolu Kalabića.
Takođe, ništavnim se smatra i rešenje Sreskog suda u Mionici iz 1946. godine, kada je Kalabić proglašen za narodnog neprijatelja, a imovina mu je oduzeta.
Milan Radanović podseća da je Kalabićev korpus Gorske garde od sredine 1944. do kraja rata vojno sarađivao sa nemačkim okupacionim snagama.
„Praksa koju je sprovodio korpus Gorske garde podrazumevala je zastrašivanje i nemilosrdno ubijanje partizanskih simpatizera kako bi se dezavuisao i onemogućio razvoj partizanskog pokreta u centralnoj Srbiji. To je odgovaralo isključivo nemačkom okupatoru i kvislinškoj vladi Milana Nedića.“
Upravo je Milan Nedić, predsednik takozvane Vlade narodnog spasa, koja je osnovana nakon što je nacistička Nemačka okupirala Jugoslaviju, jedna od ličnosti za koje se poslednjih nekoliko godina pred sudom u Beogradu vodi postupak rehabilitacije, što je izazvalo burne reakcije jednog dela istoriografa.
Jednako burno reagovao je deo javnosti nakon što je Viši sud u Beogradu maja 2015. godine rehabilitovao vođu Jugoslovenske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Mihailovića, kojeg su komunističke vlasti osudile na smrt zbog ratnih zločina i saradnje sa fašističkim okupatorom.
Istoričar Milan Radanović podseća da su sve ove odluke sprovedene na osnovu Zakona o rehabilitaciji, koji je donet još 2006. godine. Posledice ovakvih sudskih presuda su, dodaje Radanović, nesagledive.
„To sve znači da je normalizovana kolaboracija i istorijske ličnosti koje su bile nosioci terora i kolaboracije. To u krajnjoj instanci predstavlja i doprinos fašizaciji društva, jer rehabilitacije kolaboracionista i ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata u postsocijalističkim zemljama dovode do određene fašizacije naših društava“, kaže Radanović.
Kalabićevu rehabilitaciju od političkih aktera osudili su, između ostalih ministar spoljinh poslova Ivica Dačić, te njegov kolega u vladi – ministar za rad Aleksandar Vulin.
Dačić je rehabilitaciju jednog od vođa četničkog pokreta ocenio kao ssramotnu odluku koja „šteti ugledu Srbije“.
Uz ocenu da su normalizaciji kolaboracionista i ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata doprineli „revizionistički istoričari“, dobar deo političkih partija i krugovi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), Milan Radanović smatra da će najnovija rehabilitacija dobro doći retrogradnim strukturama u Hrvatskoj koje nastoje da rehabilituju tamošnje kolaboracioniste.
Rehabilitacija Kalabića odjeknuće i u Bosni i Hercegovini, dodaje Radanović.
„Iako njegove snage nisu počinile zločine na tlu BiH, Kalabić je istorijska figura koju povezujemo sa pokretom Draže Mihailovića, koji je imao svoje eksponente na tlu BiH i koji jesu počinili brojne masovne zločine tamo. Osim toga, ideologija tog pokreta iz perioda Drugog svetkog rata je ponovo oživljena devedesetih godina i naročito je ostavila negativne posledice tokom rata u BiH.“
Nosioci te ideologije i četničkih zvanja tada su bili zvaničnici Srpske radikalne stranke (SRS) – Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić, a iz iste stranke ponikao je i sadašnji premijer i izabrani predsednik Aleksandar Vučić.
Iako je u međuvremenu sa Vučićem otišao iz radikala i osnovao novu stranku, Nikolić, koji provodi poslednje dane na mestu šefa države, se nikada nije odrekao titule četničkog vojvode koju mu je devedesetih dodelio lider SRS Šešelj, koji i dan-danas voli sebe da naziva četničkim vojvodom.
Aleksandar Vučić je kao premijer rehabilitaciju Draže Mihailovića 2015. prokomentarisao rečima da je dosta bilo podela na četnike i partizane.
(slobodnaevropa.org)