Moj dida sa Šolte i onaj njegov frend barba Tonino su išli prema barba Toninovom masliniku. Tamo je njih čekao neki barba Renato. Dida je barba Tonina pitao: „I šta oće ti Renato?“ Barba Tonino je rekao: „Oće kupit cili maslinik! Četri iljade kvadrata! Za parsto iljada eura!“ Dida je rekao: „Čoviče! Pa ko je ti Renato?“ Barba Tonino je rekao: „A neam blage! Biće neki krkan! Tajkunčina! Pun ka šipak!“ Dida je pitao: „A zašta će mu maslinik?“ Barba Tonino je rekao: „Kako zašta? Zato da ga potaraca sa bagerima i izgradi vile sa bazenima! I onda to proda ili renta! Idealna lokacija, pedes metri od mora!“ Dida je rekao: „Aha, sorta od risorta! I di ti imaš problem?“ Barba Tonino je uzdahnijo: „A neam blage, čoviče! Žaj mi je tih maslina! To mi je didovina! To su mi korjeni!“ Dida je zavrtijo glavom: „Koliko ja znan, Tonino, stabla imaju korjene! A ljudi postole!“ Onda je on počeškao se ispod francuzice i rekao je: „A zamisli koliko postoli moš kupit za parsto iljada eura!“ Barba Tonino je rekao: „A e!“ Onda su njih dva dogibali do maslinika. Tamo je njih čekao barba Renato u sivom veštitu sa kravatom. Onda su oni svi rukovali se i ćakulali su. Moj dida je barba Renata pitao: „I šta si ti ovde mislija gradit, prika?“ Barba Renato je pokazivao sa rukama prema maslinama i rekao je: „Diga bi sve skupa šest luksuzmih vila, svaka sa svojin bazenon! Plus dvi montažne barake za gumenjake, jidra, daske i sporsku opremu! Sve prima klasa! Pet ipo zvizdica!“ Dida je njega pitao: „Ali kakoš gradit vile ako se ovi maslinik u općini vodi ka poljoprivredno, a ne ka građevinsko zemljište?“ Barba Renato se nasmješkao: „He-he, čuja san da će uskoro postat građevinsko!“ Dida je pitao: „Kad uskoro?“ Barba Renato je rekao: „Vrlo uskoro!“ Dida je pitao: „A od koga si to čuja?“ Barba Renato je rekao: „Nije važno!“ Barba Tonino je uletijo: „Kako nije važno, čoviče?“ Moj dida je njemu rekao: „Tonino, jebaga svetac! Sto godina živiš na Šolti, a ne znaš da se presjednik općine zove Nije Važno! Imformiraj se malo!“ Tu je barba Renato opet se nakeserijo. Dida je rekao: „Znači, Nije Važno će dobit koji dinar u žep, a onda će priokrenit prostorni plan da se na ovi maslinik može doć sa bagerima! Jel tako, prika?“ Barba Renato je rekao: „Nije važno!“ Barba Tonino je zakolutačijo sa očima. Barba Renato je rekao: „Važno je da san ja to odma pošteno uključija u cjenu! Zato dajen za maslinik parsto iljada eura! Inače bi vridija kurac od ovce! Znači, moglo bi ispast dobro i za Tonina i za mene!“ Barba Tonino je rekao: „A i za Nije Važno!“ Barba Renato je slegnijo sa ramenima. Onda je moj dida njemu rekao: „A jesil malo produma šta će bit sa okolišom kad ti soriš masline i podigneš te viletine, a? Spizdićeš prirodu i zelenilo! Tako mic po mic i unakazi nan se cila domovina! Ionako je već deboto tuto kompleto zbetonana!“ Barba Tonino je okrenijo se prema njemu sa čudilom: „Koja domovina?“ Dida je rekao: „Pa Hrvacka! Koja druga?“ Barba Tonino je rekao: „Jebe se meni za Hrvacku, čoviče!“ Dida je rekao: „Pa to ti i govorin! Znači da su viletine veliki plus! Bereš? Sve šta može sjebat Hrvacku je uelkam, vilkomen i dobrodošlo!“ Barba Tonino je gledao didu drito u oči. Barba Renato je gledao u maslinu levantinku. Onda je barba Tonino rekao: „A e! Svaka ti je na mistu!“ Dida je rekao: „Naravski da mi je na mistu!“ Barba Tonino je rekao: „Al žaj mi je maslina, jebemu mater! Koma mi je šta će ji sve posić!“ Dida je skinijo francuzicu i opet se počeškao po ćiverici: „E sad, to ti je ta dilema! Oće li kod tebe pritegnit mržnja prema Hrvackoj ili ljubav prema maslinama? Kužin da ti nije lako, to je muka isukrstova!“ Barba Renato je uletijo: „A da pritegne ljubav prema parsto iljada eura?“ Tu su se dida i barba Tonino zapiljili u njega. Plus su se grebuckali po bradama. Onda je dida rekao: „Parsto iljada eura isto nije loša stvar! Jerbo to još moš i imvestirat u daljnje razaranje Hrvacke!“ Barba Tonino je rekao: „Koje je ovo vrime došlo, čoviče! Nekad su se države mogle uništit samo sa oružanon silon! A sad ti je dosta šaka kapitala!“ Dida je klimnijo sa glavom: „A e! Dvista tenkova ima manju razornu moć od jednog tajkuna!“ Barba Renato je stavijo ruke u žepe i gingao je bovan sa vrhom od postole. Barba Tonino je rekao: „Al mene tare to šta san ja uz ove masline rasta! Razumiš? Bile su ovdi i dok san ja bija pikolo!“ Dida je rekao: „Tonino, za gospu blaženu! Ti si bija pikolo u doba Rimskog carstva!“ Barba Tonino je rekao: „To ti i kažen! Ove masline su tu od prije Krista!“ Dida je vratijo francuzicu na ćivericu i slegnijo je sa ramenima: „Ma viš ti kako je to zaguljeno, jarče pasu! Saće ispast da ti zbog ljubavi prema maslinama spašavaš Hrvacku koju nemoš smislit!“ Barba Tonino je rekao: „Znan, čoviče! To je isto ka da se zbog ljubavi prema friškoj arji iden bacit sa nebodera!“ Dida je rekao: „A e!“ Barba Tonino je rekao: „A e!“ Onda je barba Renato uletijo: „A ko je reka da ću ja posić sve masline?“ Didi i barba Toninu je uletila zbunjoza. Barba Renato je rekao: „Posiću samo one koje moran, a druge ću ostavit!“ Onda je on pokazao sa rukom: „Evo naprimjer primjera tamo kod onog suhozida ih je dosta cipnit tri da se digne Vila Crna Gora! A gori iznad ulivo ih je dosta posić samo dvi za dignit Vilu Makedoniju!“ Barba Tonino je zinijo: „Koja ti je to spika, jebate irud?“ Dida je pitao: „Kako će ti se zvat te vile?“ Barba Renato je rekao: „Zvaće se po šest republika, razumi se! Plus dvi montažne barake ka autonomne pokrajine!“ Barba Tonino je rekao: „Prodano!“

Robi K. (IIIa)

(Peščanik.net, 25.09.2023.)