Bošnjaci za ćirilicu, Srbi protiv

Umesto na kraju, kako se običava, poruka ovog razmišljanja ide na početku: Da bi Bosna (i Hercegovina) bila mirna (“vukovi” ne moraju da budu siti, a “ovce” ionako nisu na broju) valja uraditi samo jednu stvar – ukinuti Federaciju Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsko, “Herceg Bosnu” i Brčko distrikt. Odgovor onima koji će, da li u gorkoj šali ili isto takvoj zbilji, upitati: Zašto smo onda ratovali? – nalazi se u njihovim glavama; ako se sa “minus” prebace u “plus” i glasi: Nije ni trebalo da ratujete, bitange balkanske.

Ipak, obavili ste to. Neke ste oterali, neke silovali, ubijali, trpali u logore i sada se svim silama trudite da u narodnim dušama i glavama i dalje pothranjujete i održavate mržnju, koja je potrebna jedino vama, kako biste još neko vreme rulju zamajavali i krali i što duže ostali u foteljama, koje vam ni po čemu ne pripadaju i ne dolikuju.

Tako ste udesili da, recimo, Kninska pruga od Bosanskog Novog (sada, po vašem, Novi Grad) do Knina, dužine skoro 180 kilometara, kroz Bosnu i Hercegovinu ide u dužini 119,44 kilometra, a 58,16 kilometara kroz Hrvatsku. Šine, prkoseći vašim praznim i usijanim glavama, na sedam mesta prelaze granicu Bosne i Herrcegovine i Hrvatske, a železničkom infrastrukturom upravljaju tri železničke uprave, RS-a, Federacije Bosne i Hercegovine i Hrvatske…

Koncept pjesnika Radovana

Rat se ozbiljno zahuktavao kada su mi iz redakcije Borbe rekli da u trebinjski Dom kulture na tribinu dolazi sam vrh Srpske demokratske stranke, sa sve Radovanom Karadžićem i Nikolom Koljevićem, Veliborom Ostojićem, Vojom Maksimovićem… Oni su na bini, njihovi domaćini u prva dva reda. Na sredini prvog reda šofer kamionske kategorije i njegova svita. Najpre su dugo govorili gosti, a onda je tekao neformalni razgovor.

Neko od domaćih upitao je kako će se srpski narod sa muslimanskim razgraničiti po pitanju komunikacionih sistema i električne energije. Krajnje ozbiljan, Karadžić je domaćine ozario odgovorom da će oni, “pored turske pruge, izgraditi svoju, srpsku; dalekovod takođe…” Ispostavilo se da je parohija šofera/guslara bila prevelika za odbranu kada se povukla famozna Jugoslovenska narodna armije, koja je – u ime srpstva -sve i započela. Među njegovim srbosima sa znakom Vojske RS-a pri vrhu nadlaktice bilo je oko 550 Muslimana/Bošnaka. Gurali su ih gde je opasnije po “njihove”, a nije prošlo mnogo vakta nekdašnji šerif (istočne) Hercegovine skinuo im je te uniforme i potom izjavio da im se ne može garantovati bezbednost. Kad su kretali put zapadne Evrope, Australije, SAD-a i nordijskim zemljama, svojim “braniteljima” je poručio da mogu da ponesu samo ono što može da stane u “najlonsku kesu”.

Lasić i Šehić

Pre nepunu deceniju grupa pravnih stručnjaka, uz podršku SAD-a i Evropske unije, radila je na izmenama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Njihov predlog, kako su to dogovorile političke stranke koje čine parlamentarnu većinu u tom bh. entitetu, trebalo je da se u parlamentarnoj proceduri nađe još krajem septembra 2013. godine. Ali, političari, skloni da uvek, zarad prikupljanja političkih poena, ne poštuju dogovoreno, rekli su: neki da se ukinu kantoni, ali i da se ukine Federacija Bosne i Hercegovine. Pravni eksperti koji su radili na izmeni Ustava oba predloga vide kao neozbiljna i pokazali da im je cilj opstrukcija izmena.

Mnogi će u u Bosni i Hercegovini kazati kako je bh. najviši zakonski akt (Ustav) neodrživ, naročito s aspekta nekoliko nivoa vlasti, glomazne, skupe i trome administracije. Najbrojnija je u Federaciji Bosne i Hercegovine, koja ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Ista slika je i u deset kantona, sastavnim delovima Federacije, ali ovakva postavka godinama nikome od bosanskih političara nije zasmetala, niti im je padalo na pamet da Ustav u tom delu izmene.

SDP BiH je najpre predložio ukidanje kantona, a onda je lider HDZ-a BiH Dragan Čović uputio predlog za ukidanje Federacije BiH, što za profesora ustavnog prava Kasima Trnku nije bilo iznenađenje. Trnka je član ekspertske grupe I nije bio usamljen u stajalištu kako političari u BiH, zarad prikupljanja političkih poena, “opstruišu sve što bi dovelo do bilo kakvih promjena u državi koja u svemu kaska za svojim susjedima”.

Mile Lasić, profesor na Mostarskom sveučilištu, član ekspertne grupe za izmene Ustava Federacije BiH kaže: “Radi se samo o kontra vještome, političko-marketinškome, nerazrađenom potezu koji utvrđuje pregovaračku ili trgovačku polaznu poziciju u pregovorima koji slijede – i ni o čemu više. Ni jedno, ni drugo nije realnost – niti se mogu dokinuti županije, niti je, pak, moguće dokinuti organe Federacije, koji su takvi kakvi jesu, sa milion manjkavosti, ali to bi značilo potres na političkoj sceni BiH“, prenosi Slobodna Evripa.

Advokat Vehid Šehić je mišljenja da BiH ima Ustav “koji afirmiše diskriminaciju i ne omogućava jednakopravnost građana, naroda, nacionalnih manjina i onih koji se ne izjašnjavaju kao konstitutivni narodi. Sigurno da BiH mora imati određene nadležnosti koje sada nema da bi bila ravnopravan pregovarač u procesu pregovaranja sa EU i našeg članstva, ali moram reći da se time jako često manipuliše i onemogućava se taj proces usaglašavanja ustava“.

Stvarnost “na terenu”

Kao pojaka bomba odjeknula je pre nekoliko dana vest da HDZ i SNSD nisu podržali ustavnu ravnopravnost Srba i ćirilice u Federaciji BiH. Delegati u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH glasali su da se na dnevni red NE UVRSTI zaključak o uspostavljanju ustavne ravnopravnosti srpskog naroda, srpskog i bosanskog jezika i ćiličnog pisma u ustavima kantona u Federaciji BiH.

Protiv zaključka koji je predložio delegat SDP-a Denis Bećirović glasali su delegati iz HDZ-a, dočim su Dodikovi iz SNSD većinom su bili uzdržani, osim Nikole Šprića koji je glasao “protiv”. Bećirovićev predlog govori da Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH ocenuje da u ustavima svih bh. kantona, i entiteta Federacije BiH mora biti jasno propisana puna ravnopravnost svih naroda i građana, jezika i pisama u skladu s Ustavom države BiH, i Ustavom bh entiteta Federacija BiH. Zaključkom je bilo predviđeno da Dom naroda pozove kantone koji još uvek nisu propisali ravnopravnost svih naroda i građana, jezika i pisama da najkasnije u roku od 90 dana osiguraju da se u svim kantonima priznaju i jasno definiraju: ravnopravnost srpskog naroda s drugim narodima, srpski jezik kao službeni i ustavom priznat jezik, bosanski jezik kao službeni i ustavom priznat jezik,  ćirilično pismo kao službeno i ustavom priznato pismo.

Bošnjaci za ćirilicu, Srbi protiv

Delegati iz SDA podržali su ovaj predlog! Čemu uzvik?! Da ne verujete! “Bošnjački političari se bore za ravnopravnost Srba, a srpski to odbijaju? Srpski i hrvatski političari su spremni radi političkog dogovora pljuvat po svom narodu. Hrvatski političari od rata ne obilaze mjesta stradanja Hrvata po RS zbog toga, dok srpski jasno ostavljaju na cjedilu Srbe u Federaciji što se vidi i na ovom primjeru. Kao kad su Bosnjaci podržali obnovu srpske crkve u bošnjački naseljenom dijelu Mostara, a Hrvati je srusili i onda isti ti Srbi u koaliciji u Mostaru sa HDZ”, glasi jedan od nekoliko stotina komentara prvog dana.

Ipak se tu još štošta “iza brda valja”.  Jedan komentar na klix.ba ukazuje da se sve radi “po već planiranom scenariju da svako zadrži svoj tor”. Znači li to da će Srbi u Zenici, Sarajevu, Tuzli i Mostaru, posebno oni koji su i rat proveli u BiH (p)ostati građani drugog reda?  Možda je ovu zamešanciju najbolje opisao građanin koji kaže: Gledaj ti jbt o čemu mi pričamo u 21 vijeku… Da li će neki ljudi, njihova kultura biti ravnopravni na nekoj teritoriji i još se tome neki protive… Ovaj prostor treba napustiti pod hitno!

Bosanski čvor niko nije spreman da raspetlja i svi ga još više zauzlavaju.

Šta smjera Mile?

Nije tajna da Slobodan Milošević nije cenio Radovana Karadžića, koliko god da mu je bio potreban za ostvarivanje njegovog suludog nauma u BiH. Posebno je bio antipatičan “gospođi Juli”, njegovoj supruzi Miri Mrković koja se trudila da se Sloba ne fotografiše sa Radovanom. Navodno joj je kap u punoj čaši bila Karadžićeva izjava da sebe zamišlja kako – na belom konju ulazi u Beograd. (Pravo s Durmitora!)

Kao ratni izveštač iz Sarajeva, gde sam do Dejtona (sve preko Budimpešte i Rima (i aerodroma Falkonara kod Ankone) u zarobljeni grad dolazio sedam puta i isto toliko puta posle “potpisivanja mira”, dobro se sećam koliko su se, pomenuću samo Mirka Pejanovića i Ljubomira Berberovića, borili da se Srbima u BiH vrati konstitutivnost.

Slutim šta smera Mile od Laktaša. Ostavimo “bošnjačke Srbe”, oni ionako ne vole Republiku Srpsku. Neka ih pazi Bakir Izetbegović, a mi ćemo Srpsku, čekajući povoljan trenutak pripojiti Srbiji. Milorad se ipak preigrao, jer svet to nikad neće dozvoliti, a srpska pomoć Srbima izvan Srbije mnogo podseća na “bratsku” rusku pomoć Srbiji. Bosansko-hercegovački problem jeste u Sarajevu, ali i u Zagrebu u dobroj meri, a najviše u Beogradu. Poruka Dodiku, Vučiću i sledbenicima: pripajanje dela BiH Srbiji ostaće vam sanak pusti.

Vratimo se na početak teksta. Biće Bosne, možda i zbog toga što nema te gadosti koju vi Bošnjaci niste kadri da progutate/oprostite.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.