Piše: Paul Krugman
Ozbiljni ljudi strepe od toga da bi Trumpova administracija mogla da izazove međunarodnu krizu, a možda i rat. Deo ove zabrinutosti ima veze sa Trumpovom prinudno hvalisavom i razmetljivom prirodom, što je možda simpatično Breitbartu i Fox Newsu, ali veoma uznemirava vlade država širom sveta. Radi se i o objektivnoj proceni izazova koji čekaju ovu administraciju: kada glasači shvate da su njena obećanja o novim radnim mestima i zdravstvenom osiguranju lažna, možda će se pažnja javnosti skretati prekomorskim incidentima.
Prva na spisku zemalja sa kojima se očekuje sukob je Kina, glavna meta Trumpovog treniranja strogoće, gde sporovi oko ostrva u Južnom kineskom moru lako mogu da prerastu u oružani sukob. Ali rat sa Kinom će morati da sačeka. Prva na redu je Australija. Pa imamo Meksiko. I Iran. A i Evropsku uniju. (Samo nikada Rusiju.)
Možda iza svega ovoga stoji neka cinična računica, ali ponašanje nove administracije sve manje liči na posledicu promišljene političke strategije, a sve više na rezultate teškog psihičkog poremećaja. Sukob sa Australijom je naročito upadljiv po svojoj uvrnutoj bezrazložnosti. Ona je najverniji američki prijatelj, koji je uvek iznova na našoj strani. Naravno, ne slažemo se u svim detaljima, ali ništa ne može da ugrozi naše savezništvo, pre svega zato što bi nam ona bila glavni oslonac u slučaju sukoba sa Kinom.
Ali ovo je Trumpovo doba. Tokom telefonskog razgovora sa australijskim premijerom Malcolmom Turnbullom, američki predsednik se hvalio svojom pobedom na izborima, napadao američki sporazum sa Australijom o prijemu izbeglica i optužio gospodina Turnbulla da nam šalje „nove bostonske bombaše“. Onda je naglo prekinuo razgovor posle samo 25 minuta.
Dobro, barem nije pretio invazijom, kao u razgovoru sa predsednikom Meksika Enriqueom Peña Nietom. Prema izveštaju AP-a on je ovom demokratski izabranom predsedniku rekao: „Vidim da imaš gomilu loših momaka koje puštaš da ti dole vršljaju. Ako su tvoji vojnici kukavice, poslaću moje da srede tu stvar“. Izvori iz Bele kuće tvrde da je ova pretnja (podsećam da su SAD već vršile invaziju na Meksiko i da njegovi građani to pamte) – bila samo šala. Ovo je uverljivo samo onima koji su poverovali da će Meksiko platiti naš zid na granici s njim.
Rasulo u odnosima sa Meksikom i Australijom zasenilo je rat rečima sa Iranom, koji je prošlog vikenda testirao svoje nove rakete. To je bila nedvosmislena provokacija. Ali izjava iz Bele kuće da je „Iran upozoren“ je uznemirujuće nejasna. Upozoren na šta? Budući da imamo posla sa administracijom koja se svađa i sa prijateljima, Iranu verovatno nije prećeno samo sankcijama. Da li se mi to spremamo za rat?
Tu je i veliki kontrast između zloslutnog odgovora Iranu i odgovora na daleko veću rusku provokaciju: eskalaciju sukoba u Ukrajini. Senator John McCain je pozvao predsednika da pomogne Ukrajini. Bela kuća na to nije imala komentar; samo je ambasadorka SAD u UN-u Nikki Haley u Savetu bezbednosti rutinski osudila obnavljanje ratnih dejstava u Ukrajini. To sa popuštanjem Rusiji postaje baš očigledno.
Ima još. Peter Navarro, predsednik Trumpovog nacionalnog trgovinskog saveta, optužio je Nemačku da eksploatiše Ameriku depresiranim evrom. O tome može da se vodi ozbiljna ekonomska rasprava, ali vladini zvaničnici ne bi trebalo da olako potežu teške optužbe, kao da se spremaju za trgovinski rat. Ili se možda spremaju?
Sumnjam. U stvari, ova administracija deluje nespremno za bilo šta. Trumpovi agresivni telefonski razgovori nisu posledica ozbiljne ekonomske ili političke strategije, jer pravi igrači ne gube vreme busajući se u grudi ili kukajući zbog slabe posete na svojoj inauguraciji. Ne, pred nama je čovek koji gubi kontrolu i loše prikriva svoju nesigurnost. Njegove prve dve nedelje na položaju predsednika SAD su apsolutna propast i stanje će se samo pogoršavati. On na svaki novi debakl odgovara očajničkom promenom teme i tone sve dublje.
Amerika i svet to ne mogu dugo da podnose. Da se vaš zaposleni ovako ponaša, odmah biste ga sklonili sa odgovorne pozicije i preporučili mu da potraži pomoć psihijatra. A ovaj čovek je vrhovni komandant najmoćnije vojske na svetu. Hvala ti Comey.[1]
(pescanik.net)