BUĐENJE
Na dnu crne krvi u korijenu vida
Mlado jutro u tamnim biljkama spava
Na istoku noći srce košulju skida
Nad usnulim tijelom stražari glava
U njoj ribari zore u mreže love
Duboka čula u koja se ruši mrak
I bršljani svjetla penju se uz...
Piše: Jusuf Trbić
Štovani roditelju zvani tata
Evo nađoh malo cajta da ti se javim, jer radim po triest štunde na dan. Skoro toliko. Slobodan sam samo utorkom, taki mi sad raspored, al utorak je ovdje vrlo rijedak u hefti, nema...
Piše: Jusuf Trbić
Dragi tata u daljini
Joj, sad si ti volkačke oči otvorio, otkud sad tata, kad te nikad nismo tatovali. Hoću uzinad! Kad mogu ovi iz kojekakvih gudura da imaju tatu, što ne bih i ja? Nisam ni ja...
Piše: Jusuf Trbić
Veoma uvaženi fateru u domovini
Evo nas i dalje u našemu Dojčlandu, to jest u Njemačkoj, kako se kaže na našem jeziku. I to usred međunarodne zajednice. Sjećam se kako je nekad naš zet Faruk govorio, ti znaš...
Piše: Jusuf Trbić
Jedini moj babo u zavičaju
Piso sam ti kako nam je u ovome inostranstvu, ima svega, al nama opet ne valja. Svi su živčano nervozni, samo laju jedni na druge, i meni nekad dođe da sam sebe počnem...
Piše: Jusuf Trbić
Dragi babo, poznati i priznati roditelju moj
Joj što sam se ja zajebo, piso sam ti nolikačko pismo, a nisam ti napiso đe smo mi, u kojem gradu, mada je tebi svejedno, jer ti, osim Berlina, i ne...