Piše: Zlatko Jelisavac
Da li je neko zaista mislio da đaci Miloševića i Šešelja mogu voditi drugačiju politiku od svojih učitelja?
Ministar spoljnji Ivica Dačić voli više od svih drugih funkcionera vlasti da se rukovodi politikom nastalom na “vrelim beogradskim ulicama”: mnogo smo jaki i nemoj da se zezaš sa nama. Koliko je to pametna politika jednog ministra spoljnih poslova, koji bi po definiciji trebalo da bude najoprezniji i najtaktičniji ministar, jer je zadužen da komunicira sa svetom – prosudite vi sami. Bez obzira na ova zaduženja i ono šta bi trebalo da bude, to jeste da radi, naš ministar Dačić ama baš nimalo ne haje za te formalnosti, da ne kažemo trivijalnosti. Valjda mu je ovaj manir ponašanja ostao još od dana kada je bio Miloševićev čovek, još tamo devedesetih godina prošlog veka (davno beše), a tada je to značilo da se moraš ponašati vrlo “nedruželjubivo” prema susedima i svima onima koji nisu podržavali srpsku politiku autizma i oholog stave prema Zapadu, a prema SAD posebno.
Kada Srbija napravi neki iskorak na putu prema EU – otvorimo neko novo poglavlje u pregovorima – onda Dačić uglavnom cinično konstatuje: e pa dobro su se i setili… A kada nam neko, Hrvatska na primer, nešto zameri i blokira pregovore onda je Dačić, uz nezaobilaznog ministra “za Hrvatsku” – Vulina, prvi na liniji kritike Hrvatske. Ne voli Dačić Hrvate pa to ti je, i on to i ne krije, a njegov animozitet prema ovim susedima najplastičnije je izrazio kada je izjavio da Srbija i ne treba da ulazi u EU ukoliko o njenom ulasku odlučuje jedna Hrvatska. I svako malo MVP Ivica otkine nešto na račun Hrvata, a u vezi sa EU: kako EU može da mirno posmatra razvoj ustaštva u Hrvatskoj? Kako EU može da toleriše diskriminaciju srpskih proizvoda u Hrvatskoj – slučaj “čokoladica”? MVP Ivica i ministar Vulin se prosto utrkuju ko će žešće i originalnije da lupi po Hrvatskoj i Hrvatima, pri tome slabo mareći za status i interes same Srbije, i interesa Srba u Hrvatskoj. Ako već težimo prema EU, onda, molim lepo, prestanite da izvodite besne gliste i mislite o tome da je Hrvatska punopravni član te organizacije i da, samim tim, i odlučuje o prijemu novih članica. Ako se već ne slažemo oko nekih bilateralnih pitanja onda bi to trebalo međusobno da rešavamo, a ne da dopuštamo da nas Hrvatska “ucenjuje” blokadama u pregovorima sa EU.
Dačićevsko-vulinovska “linija” kapricioznog i inadžijskog odnosa prema Hrvatskoj može imati samo loše posledice za nas, a da ne pričamo o tome da svojim ponašanjem samo otvaraju mogućnost da neki hrvatski “dačići i vulini” sutra traže blokadu Srbije u EU pregovorima.
Jedna od vesti koja je obeležil kraj 2016. godine bila je ona o nabavci rashodovanih ruskih vojnih aviona, kao i druge vrste naoružanja i opreme. Od dežurnog hvalospevnika i obožavatelja svega što se tiče ruske vojne sile – Miroslava Lazanskog, zadovoljniji je bio još samo Dačić. Te sreće… Čak ni premijer, a vrlo verovatno i budući predsednik Vučić nije uspeo da iskaže toliki stepen sreće zbog aviona kao naš Ivica, koji je, obraćajući se javnosti, na trenutak stvarno podsetio na svog političkog oca S. Miloševića, jer je dostojanstveno, u stilu velikog diktatora, objavio da susedi imaju zbog čega da nas se plaše. Pa nismo mi valjda džabe toliko čekali na te avione da bi se samo stidljivo zahvalili ruskoj braći… Ima to da odjekne, bre, makar i samo do Hrvatske, pa da znaju Hrvati da Srbi sada imaju avione sa kojima mogu da stignu do Zagreba za nekoliko minuta… Verujem da je svakom „pravovernom Srbinu“ srce zaigralo od sreće dok je gledao i slušao Dačića kako trijumfuje i slavi naše, a rusko, svetlo oružje.
A kada je Hrvatska objavila da će i ona početi da se naoružava… Naime, predsednica Hrvatske Kolinda Kitarević je izjavila, baš u jeku srpske euforije sa MIG-ovima, da će Hrvatska nabaviti vojne helikoptere Black Hawk koji su inače ponos NATO vazdušnih snaga. Valjda je to trebao biti protivudar, oprostite, odgovor srpskoj nabavci aviona. Odmah je Ivica u svom cinično-zluradom stilu počeo da proziva Hrvate: A šta će vama helikopteri? A za koga se vi to naoružavate? Pa vi ste u NATO – čega se onda plašite? Seriju ovih i ovakvih pitanja je nadopunio ministar za rad, socijalna i boračka pitanja one&only Aleksandar Vulin koji je na sličan način, poput Ivice, prozivao Hrvatsku zbog njene očigledne želje da parira Srbiji u naoružanju. I tako smo i ono malo zakržljalih ostataka dobrosusedskih odnosa zakopali, to jeste izbombardovali svojim hvalisanjem oko nabavke ruskih MIG-ova. Umesto da gledamo kako da koliko-toliko popravimo odnose sa Hrvatskom, kao i sa nekim drugim susedima, mi započinjemo svojevrsnu trku u naoružanju; mi otpočinjemo hladni rat… I to je uspeh jednog ministra spoljnih poslova?! I to je zasluga Vlade Srbije i njene politike regionalnog pomirenja, koju podržava Evropa?!
To je poruka Srbije: „Ako ne znamo da radimo, bar znamo da se bijemo” – kako je jednom davno izjavio Slobodan Milošević. Zašto smo mislili da će njegovi đaci i đaci Vojislava Šešelja umeti nešto bolje da urade od svojih velikih uzora?
(autonimija .info)