Piše: Jusuf Trbić
Konačno se i to desilo: nedavno je Milorad Dodik najavio da će zabraniti ulazak u Republiku Srspku nikom drugom do Džo Bajdenu, američkom predsjedniku. Obradovao sam se. Pa, i bilo je krajnje vrijeme da i predsjedniku najmoćnije svjetske sile neko pokaže zube, makar bili i vještački, i pokaže mu da ne može da radi šta hoće. Već zamišljam sliku: uputio se Bajden, bezbrižno i s brojnom pratnjom, da malo dođe u naš sjeveroistočni entitet, da vidi znamenita turistička mjesta, štajaznam, Laktaše, Donji Žabar, Prnjavor, i da uživa malo u neiskvarenim prirodnim ljepotama, kad tamo – međutim! Stala pred njega neumoljiva policija RS-a, naredio predsjednik, tako i tako, nema dalje, idi ti Bajdene tamo gdje te rado primaju, mi ne moženo očima da te vidimo. Da je onaj drugi, Donald Tramp, e, to bi već bilo drugačije, mada se ni on nije pokazao bogzna kako, ali on ipak može da nam pomogne, a ti, odlazi svojoj kući, nama ne trebaš!
Vrati se pokunjen Džo Bajden u njegov Vašington, Ameri sageli glave, od sramote ne mogu nikome u oči da pogledaju, a svi slobodarski narodi šalju Srbima čestitke: svaka vam čast, vi ste jedini ostali uspravni pred onima koji tlače cijeli svijet.
A Bajden, dobro je i prošao kako je radio. Uveo sankcije Dodiku i saradnicima! Kako ga nije sramota, to kaže i sam Dodik. Bajden i ne zna da sankcije nas samo jačaju, dobro nam dođu da skupimo snagu i odupremo se kome god treba, pa mu poručujemo: hvala ti za sankcije, baš si nas usreći, tako kaže Baja. Pa Dodikov SNSD-ovac Darko Ćulum, direktor SIPE, uruči posebno priznanje i zahvalnost američkom ministarstvu pravosuđa i mrskoj ambasadi SAD-a u Sarajevu, neka vide šta je naš inat i prkos! Istina, sanskcije su uvedene i neki političarima iz Sarajeva, ali se oni ne javljaju da zahvale Amerima za to, neka, imaće kad da se kaju. Kažu: sankcionisane osobe i firme moraće ugasiti svoje bankovne račune. Pa šta? Naše male i velike Baje će formirati svoju banku, ličnu, ona će isplaćivati samo gotovinu, neka Amerika crkne od muke. A mi smo učinili sve da srušimo zapadni finansijski sistem kojim upravlja Amerika, kaže Višković. I to tako što smo uzimali kredite na sve strane, pa su oni ostali bez para i sad bi da se svete nama, što smo ih zajebali. A od tih para nama je još bolje nego što je bilo, mada mnogi nisu vjerovali da možemo još da poboljšamo ionako dobro stanje u našoj republici. Pa sad naši ljudi šalju rodbini koja živi i radi u Evropi sve što im treba: ulje, šećer, brašno, kod nas ima svega, pa i više od toga. A naši ljudi koji ovdje žive svjesni su šta smo mi sve učinili za čitav narod, siguran sam da će i oni i njihovi potomci još dugo pominjati ne samo nas, nego i cijelu nam familiju.
I šta uopšte hoće ta Amerika i taj Zapad, kažu poštenjačine iz vlasti RS-a, hoće da nam nametnu nekakva ljudska prava, koja nama ne trebaju, neka ih zadrže za sebe. Zbog njih je i takozvano međunarodno pravo izašlo na loš glas, osramotilo se samo tako, eno ga, zavuklo se u mišju rupu, nema ništa od njega. Zbog pritiska na RS i Srbiju i ta Evropa samo što se nije urušila, jedva diše, niko joj više ne može pomoći. Kakva prava, zakoni, građani, kakva ravnopravnost, šta je to uopšte i kome to još treba? Nama sigurno ne trebaju te nazadne izmišljotine dokone bjelosvjetske gospode, koja nema pametnija posla nego da nas mrzi i radi nam o glavi svakoga dana. Kažu kako mi stavljamo u svoje džepove narodne pare. Pa, u čije ćemo džepove, nećemo valjda u tuđe? Oni nisu normalni. Pa, zato i jesmo vlast, ako ne mislimo sebi dobro, kome ćemo?
Tako kažu dodikovci i treba im vjerovati. I kad god im Bošnjaci iz Sarajeva ne idu niz dlaku, vladari sjeveroistočnog entiteta skoče na noge lagane pa arlauknu: ne može to tako, pa to vodi potpunom rušenju države BiH, čisto se ražaloste zbog sudbine države koju oni ionako ruše svaki dan. I ko kaže da mi ne držimo do prava i pravde, kažu. Eno, bijeljinsko pravosuđe pokazuje bez pauze koliko je privrženo toj takozvanoj pravdi. Zar nije oslobodilo sve optužene za zločine nad Bošnjacima, kao što i treba? Evo i najnovijeg slučaja. Mladića Osmana Mehanovića iz Bratunca napala je i teško povrijedila grupa srpskih mladića, prijeteći mu: „Hoćeš da te zakoljemo, kao što smo vas u Srebrenici klali“? I, naravno, bijeljinsko Okružno tužilaštvo je podiglo optužnicu. I to protiv Osmana Mehanovića. Logično, kriv je što je pokušao da se brani. Sjećam se kako su svojevremeno neki novinari pitali Vojislava Šešelja zbog čega je srpska vojska razorila Vukovar, kad srpski lideri tvrde da je to srpski grad. Šešelj se začudio. „Kako zbog čega? Pa, počeli su da se brane“, rekao je on, iskreno začuđen što ga to uopšte pitaju.
Jasno, kad te srpski rodoljubi tuku, treba da spustiš ruke, da budeš sretan i da im zahvališ zbog toga, a oni će ti onda oprostiti što su te tukli.
Rekao je još Dodik da je BiH nepostojeća država, mada i takva, nepostojeća, obilno plaća njegove ljude koji su zauzeli položaje na prvoj liniji, u Sarajevu. Ali, sam Dodik ne želi ni da vidi taj mrski Teheran, pardon, Sarajevo, i ide tamo samo zato što mora, zbog posla, a pati se sve u šesnaest, samo da narodu u njegovoj republici bude bolje. I zaista im je mnogo bolje, iz dana u dan sve više napreduju, u svim pravcima. Pogotovo u pravcu Zapada. Odoše ljudi, ko god može. A u Sarajevu su, kao što se zna, sve sami džihadisti, dokaz je i to što se služe isključivo arapskim brojevima, to osjetljive pravoslavne duše ne mogu još dugo tolerisati.
I još nas tjeraju u taj mrski NATO, koji smo mi pobijedili kad su nas bombardovali, tako da se još nije oporavio, kaže Mile. Rekao je to i Slobodan Milošević, kad je Srbima čestitao pobjedu. Uništili smo im ne znam koliko raketa i bombi, a sve to itekako mnogo košta. A od kako mu je srozan ugled među Srbima, NATO je upao u krizu, ne znaju više kud udaraju, još kad im odudari matuška Rusija, s Putinom na glavi, to jest na čelu, od njih neće ostati ništa. A mi ćemo i dalje stajati postojano, kano klisurine, braneći naša ognjišta na Dedinju, u Beogradu i Novom Sadu, u Beču i u Španiji i svud po svijetu, gdje imamo kuće i stanove, narod će ići u borbu, ako treba, da nas odbrani od mrskih neprijatelja.. Narod naprijed, a mi za njim. Mi i narod, i ja na čelu naroda, ako bog da, do sudnjega dana, ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine, pjeva Baja, a planine dugo i tužno odjekuju.
(TEKST JE SATIRIČNOG KARAKTERA)