Kako je opozicija ‘ubijedila’ građane da su nezadovoljni
Ko nije u stanju da zaradi za benzin u Srbiji u kojoj je, po Vučićevim riječima, upravo počelo zlatno doba, taj ne treba ni da vozi kola.
Piše: Tomislav Marković
Najgore što može da se desi jednoj vlasti namerenoj da usreći narod poveren joj na čuvanje jeste da ima nelojalnu opoziciju koja uporno odbija da igra dodeljenu joj ulogu. Nesrećna Srbija ima baš takve opozicionare koji uporno pokušavaju da dođu na vlast, služeći se svim raspoloživim sredstvima, ne shvatajući koliko bi to moglo da destabilizuje državu i obesmisli čitav politički poredak. Jer ako opozicija jednog dana nekim čudom zasedne u vlastodržačku fotelju, neće više biti opozicija i tako će dovesti do sveopšte zbrke i pometnje. Najgore je što bi u tom slučaju opozicione stranke prestale da budu ono što jesu – opozicione, a to bi ih dovelo do potpunog gubljenja identiteta.
U tom slučaju bi Srpska napredna stranka morala da odustane od svojih planova da večno vlada Srbijom i da pređe u mrsku opoziciju, a to nikome ne bi dobra donelo, ponajmanje partijskim funkcionerima koji bi zapali u ozbiljnu krizu identiteta sa nesagledivim posledicama po čitavo društvo. Ako se neko zatekao u opoziciji u vreme vladavine Aleksandra Prvog & Poslednjeg, tamo ima i da ostane do kraja vremena. Uostalom, kad se neko rodi kao Srbin, Hrvat ili Albanac ne može tek tako, preko noći, da promeni svoj identitet kako mu se prohte. Isto važi i za one koji nisu na vlasti. Jednom opozicionar – uvek opozicionar! Taknuto – maknuto!
Ovo je vrijeme paklenih vozača
Međutim, ima u Srbiji nekih čudnih pojedinaca koji, iz samo njima znanih razloga, ne pristaju na ovakav poredak stvari. Kakvim su sve marifetlucima, mahinacijama i podlostima opozicionari spremni da se posluže samo da bi uzdrmali Vučićevu vlast, najbolje se vidi na primeru takozvanog protesta zbog povećanja cena goriva. Služeći se prefinjenim manipulativnim tehnikama, ispiranjem mozga, kontrolom uma na daljinu i metodama neokortikalnog rata, propali političari su nekim čudom ubedili izvestan broj lakovernih građana da poskupljenje nafte i naftnih derivata nije dobro za njihov ionako tanki budžet.
Umesto da građani budu ponosni što je u maloj i naizgled nevažnoj Srbiji dizel gorivo skuplje nego, recimo, u Nemačkoj, Španiji, Irskoj, Danskoj, ili u čitavom regionu – oni su, omađijani opozicionom propagandom, izašli na ulice, blokirali saobraćaj i odali se očigledno političkim protestima. Nije lako uveriti ljude da treba da osećaju nezadovoljstvo zbog viših cena goriva koje će izazvati i brojna druga poskupljenja i znatno povećati troškove života, ali našim opozicionim zločiniteljima ništa nije nemoguće.
Dragan Đilas, Saša Janković i ostali gubitnici na izborima uspeli su da ubede naivne građane kako skromne akcize na gorivo koje iznose jedva nekih 55 odsto nisu fer i da bi čak, daleko bilo, mogle i dodatno da se smanje. Ovakvo izvitoperavanje činjenica nije viđeno još od Gebelsove propagande. Država uzima svoj skromni obol koji iznosi jedva nešto više od polovine cene goriva, dok čitavih 45 posto velikodušno prepušta proizvođačima i trgovcima. A svakom dobronamernom je jasno kako u procesu dopremanja goriva do potrošača država obavlja najveći posao, mada je teško tačno reći koji, dočim naftaši i vlasnici benzinskih pumpi tu skoro ništa i ne rade, budući da iskorišćavaju resurse koje im je majka priroda nesebično stavila na raspolaganje.
Uostalom, kad bi država, ne daj Bože nafte i naftnih derivata, smanjila akcize na gorivo, to bi dovelo do haosa i urušavanja jedva oporavljenog privrednog i političkog sistema. Zašto se kombi-partijci ne zapitaju od kojih će para Aleksandar Vučić da isplati obećanih 10 miliona evra fudbalerima srpske reprezentacije kad osvoje svetsko prvenstvo? Od kog novca će da se zapošljava neprebrojna partijska vojska? Kako napraviti višak u budžetu ako smanjiš akcize? Ovakvo nepoznavanje aritmetike je skandalozno čak i za predstavnike srpske opozicije koji su poznati po tome što već godinama ne uspevaju da se saberu.
Međunarodna šoferska zavera
Naravno, opozicione snage haosa i bezumlja ne deluju na svoju ruku, već je reč o još jednoj, 1389-oj po redu zaveri protiv Srbije kreiranoj u svetskim centrima moći. Na to je dobronamerno upozorio ministar odbrane Aleksandar Vulin. “Zanimljivo je da je 2013. godine ista ovakva akcija bila sprovođena u Ukrajini. Tada se zvala ‘auto Majdan’ i tada su isto ovako, stvarajući saobraćajne gužve, išli da uništavaju jednu zemlju i da izazivaju sukobe i po nalogu zapadnih obaveštajnih službi uništili čitavu jednu zemlju”, detaljno je objasnio zaverenički plan ministar Vulin, koji ima objašnjenje za sve komplikovane pojave na ovom svetu, osim za poreklo novca kojim je kupio stan.
Uprkos ministrovim upozorenjima da su puki pijuni u igri velikih zapadnih sila koje bi da sruše legitimno izabranu naprednjačku vlast i tako zaustave Srbiju u nezadrživom napretku pod naprednjacima, vozači su nastavili da prave blokade širom zemlje, nesvesni da svojim protivzakonitim ponašanjem idu na ruku vekovnim neprijateljima Srba. A i te zapadne obaveštajne službe, kako im više ne dosadi da kuju zavere protiv naše ponosne i suverene države, evo ima već trideset godina kako ništa drugo i ne rade, kao da je Srbija jedina zemlja na svetu koju treba upropastiti. Alo, strani agenti, šarajte malo!
Pošto Vulinovo dobrodušno razotkrivanje međunarodne pozadine delovanja opozicionih šofera nije urodilo plodom, ministar policije Nebojša Stefanović je preuzeo ulogu lošeg policajca i objasnio vozačima koji blokiraju saobraćaj, pod providnim izgovorom da im je gorivo skupo, da krše zakon, za šta će snositi posledice. “Zakon o javnom okupljanju predviđa kaznu u iznosu od 20.000 (170 eura) do 40.000 dinara (340 eura) za vozače koji zaustave ili parkiraju vozilo na autoputu u saobraćajnoj traci, a 10.000 (85 eura) do 20.000 dinara (170 eura) za one koji u zaustavnoj traci parkiraju vozilo na autoputu”, citirao je Stefanović svoje omiljeno štivo. Kad građani neće lepim da se urazume, možemo i ovako da razgovaramo. Ko nema para za malo skuplji benzin, imaće za plaćanje sudskih kazni.
Lavina fiktivnog nezadovoljstva
Ništa nije pomoglo, vozači su i dalje nastavili da protestuju, jer je opoziciona propaganda toliko snažna, verovatno se ti zli propagandisti služe i subliminalnim porukama da bi ostvarili svoje pogubno dejstvo na nezaštićene umove naivnih građana. Kako drugačije objasniti nadrealnu činjenicu da šoferi i dalje blokiraju saobraćaj, uprkos tome što im je predsednik Vučić lepo objasnio da imaju najjeftiniji hleb i struju u regionu i Evropi? Doduše, hleb ne može da se sipa u rezervoar, malo je nezgodno zbog uskog grla neprilagođenog obimu vekne, ali možda vredi pokušati. Uostalom, ko nije u stanju da zaradi za benzin u Srbiji u kojoj je, po predsednikovim rečima, upravo otpočelo zlatno doba, taj ne treba ni da vozi kola. Pošteno govoreći, takav inokosni inadžija nije ni zaslužio da živi u državi u kojoj sve cveta, a još manje zaslužuje ovako požrtvovanu, samopregornu vlast koja Srbiju malo-pomalo pretvara u rajsko naselje.
Slabo dejstvo poruka koje vlast šalje zabludelim demonstrantima trebalo bi da probudi veliku zabrinutost. Jer, ako su opozicionari – zdravoj pameti i elementarnoj logici uprkos – uspeli da ubede mali, ali kočoperan broj građana da su nezadovoljni samo zato što su povećane cene goriva, neminovno je zapitati se šta je sledeće. Možda građani osete fiktivno nezadovoljstvo i kad sutra poskupe hleb i struja? Da li treba da očekujemo da se građani pobune kad im zločesti opozicionari utuve u glavu da su ogorčeni zbog plata od 200 evra, samo zato što od njih ne mogu da žive?
Šta ako opozicija ubedi građane da nije normalno nemati za potrošačku korpu, pa ovi izađu na ulice i blokiraju saobraćaj korpama iz marketa? Kako je krenulo, na kraju će agenti stranih obaveštajnih službi čak i gladnima usaditi bubice u glavu da su nezadovoljni zbog svojih praznih stomaka, pa će i oni da blokiraju saobraćaj, u okvirima svojih skromnih mogućnosti. Ako se protesti zbog poskupljenja goriva ne zaustave na vreme, to će otvoriti prostor za lavinu fiktivnog nezadovoljstva. Građani će, omađijani zlim činima opozicionih čarobnjaka, živeti u iluziji da su nezadovoljni svim i svačim, umesto da uživaju u blagostanju koje im je donela naprednjačka vlast.
(Izvor: Al Jazeera)