Ni poziciju, ni opoziciju ne zanima šta misle građani, ljudi koji imaju samo jedan život danas i ovdje.
Piše: Milojko Pantić
Kosovo je ponovo prošle nedelje bilo centralna tema na srpskoj političkoj sceni. Umesto da podnese ostavku još jesenas, kada je izjavio da je njegova politika prema Kosovu doživela poraz, prvorođeni od svih Srba kaže ovih dana da se Srbi i srpski narod na Kosovu nalaze u bezizlaznoj situaciji, kao nikada u svojoj istoriji. A onda je jedan od vođa opozicije Vuk Jeremić sve to demantovao rečima: “Kosovo se ne sme priznati ni po koju cenu.”
Očigledno ni poziciju, ni opoziciju ne interesuje šta misle građani, ljudi koji imaju samo jedan život danas i ovde. Te misli najbolje je sublimirao proslavljeni košarkaški reprezentativac Nikola Kalinić rečima: “Baš me briga šta je bilo pre 500 godina…”
I zaista, nacionalisti su od Kosova, odnosno od plemenske istorije Srbije iz ranog Srednjeg veka, kada nacija i nacionalnih država nije bilo ni na vidiku, napravili mit koji kulminira Dušanovim carstvom. A Dušan, kao što znamo, nije bio car Srbije, nego Srba, Grka, Arbanasa i Bugara, odnosno njihovih plemena. Jer, nešto više od pola milenijuma kasnije, Đorđe Petrović, vožd Karađorđe, kreće u oslobađanje Srbije od Turaka i stvaranje prve nacionalne države na Balkanu.
Komunističko-nacionalistička koalicija
Nešto više od pet vekova posle Kosovske bitke, Karađorđevi naslednici su Balkanskim ratovima oslobodili te teritorije koje su nacionalistički teoretičari nazvali “Starom Srbijom”. A onda se nama, Srbima, devedesetih godina prošlog veka, ukazao Slobodan Milošević. On i njegova vlast, umesto da su se trudili da nacionalne manjine, pa i Albanci sa Kosova, Srbiju doživljavaju kao svoju državu, državu u kojoj su rođeni njihovi dedovi, očevi, krenuli su da prave etničke granice i etnički čistu državu, da probleme u bivšoj južnoj pokrajini rešavaju nasiljem i ratnom politikom.
Ta komunističko-nacionalistička i kriminogena koalicija, u sastavu Slobodan Milošević – Ivica Dačić – Vojislav Šešelj – Tomislav Nikolić – Aleksandar Vučić – Željo Ražnatović Arkan – Dragan Marković Palma, zapalila je ratni požar, uništila Jugoslaviju, a zatim dozvolila da Srbiju zbog Kosova krajem 20. veka bombarduju njeni ratni saveznici iz oba svetska rata.
I gde je, posle svega, današnja Srbija? Evo je na ulicama naših gradova. Urliče od bolova jer su je ti isti lažni borci za srpstvo, šovinisti i kriminalci, samo bez rodonačelnika Miloševića i njegove udarne pesnice Arkana, okačili o svoje kriminalne mengele i deru joj kožu do kostiju. Nema više Hrvata, nema više Bošnjaka, nema ni Albanaca, ostali smo sami sa svojim kriminalcima. Propištalo je srce mladih ljudi kojima je ova zemlja sve što imaju.
Neki dan mi je studentkinja Katarina iz Zrenjanina naterala suze na oči kad je zavapila: “Srbijo, muka mi je od tvoje vlasti. Muka mi je i ne mogu više da slušam tvog vlastodršca i njegovo svakodnevno: ‘Ja sam izabrao, ja sam odlučio, ja sam zabranio, ja sam smenio, ja sam dao, ja nisam dao…’ Za njega, dakle, mi ne postojimo. Pa zašto bi on postojao za nas?”
Mi nismo stado, mi smo slobodni ljudi
Paradoksalno, ali je tako, čoveku o kome govori Katarina treba reći hvala i ja to činim. Hvala ti, Aleksandre Vučiću. Hvala ti što si na pravi način podelio Srbiju. U pravu si, nema prve, ni druge, ni treće Srbije. Ti si podelio Srbiju na tvoje podanike i lopove, i na nas građane. Odvojio si kukolj od žita, hirurški precizno izdvojio si na svojoj strani lažove, lopove, falsifikatore, prevarante i kriminalce, koje, pod plaštom politike, vodaš po Srbiji, pokušavajući da od njene prošlosti stvoriš svoju i njihovu budućnost.
Na drugoj strani smo mi, kako ti kažeš, mali ljudi, obični ljudi, ali uspravni, hrabri i slobodni građani. Ti imaš tvoje stado, i ti si njihov, a ne naš vođa. Jer, mi nismo stado, mi smo slobodni ljudi, koji više neće da trpe tvoju fabriku laži zvanu Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Jedinstvena Srbija. To nisu političke partije, niti političari. To je kriminogena interesna grupa ljudi koji su Srbiju, pod plaštom politike, pretvorili u sopstveni feud i rade sa njom šta im se hoće.
Lansirali ste ovih dana u svojim tablidnim novinama i nekakvim pečatima gnusne laži o meni. Naravno da vam smeta kad pominjem Vili Branta i njegovo klečanje pred spomenikom jevrejskim žrtvama u Poljskoj. Jer, vama je uzor onaj drugi Nemac, koji se, kao i vi, borio za čistotu vere, rase i nacije. To što činite u svojim medijskim fabrikama laži, to će se, gospodo, vrlo brzo na sudu kvalifikovati kao zločin protiv naroda i države.
Vaš heroj Ratko Mladić je zločinac!
Vi i vaši zločinci, poput Ratka Mladića, zbog toga ste srpski izrodi i bruka Srbije. Ratko Mladić je za vas general i junak, a za nas zločinac, koji je prvo ubijao civile u Srebrnici, a posle toga se krio od suda, kao neka baba, po podrumima. Vama je idol još jedan ratni zločinac Vojislav Šešelj. On se ne krije po podrumima, već ga vi čuvate u vašem parlamentu kao ikonu.
Mi, potomci vožda Karađorđa i Miloša Velikog, poručujemo Aleksandru Vučiću da više ne priznajemo njegovu vlast, niti vlast njegovih političkih dahija. Jedino što priznajemo je neopoziva ostavka.
Sve ovo o čemu pišem zapravo je impresija iz pobunjenih srpskih gradova, koji traže slobodnu i demokratsku Srbiju i koji poručuju ako se ovih kriminalaca pod plaštom politike ne oslobodimo do leta, možemo svi kolektivno da se pakujemo i krenemo u izbeglištvo. Verujem, međutim, da nas ima više od njih, da smo jači i da će cela pobunjena Srbija, kada gora ozeleni, doći u Beograd, na ispraćaj Aleksandra Vučića iz naših života.
(Izvor: Al Jazeera)