Pošto u njihovim glavama Srbija nije dio svijeta, nacionalisti kao da vjeruju da bi Srbiju svjetski nuklearni rat nekako volšebno zaobišao. Važno je da stvorimo Veliku Srbiju, pa makar u njoj živjele samo bubašvabe.
Piše: Tomislav Marković
Raketni napad američkih snaga u Siriji, kao i razmena pretnji između SAD-a i Severne Koreje, nisu ostali bez reakcija ni u srpskoj javnosti. Mediji su preplavljeni naslovima tipa “Da li je u Siriji već počeo treći svetski rat?”, ” Treći svetski rat počinje u Severnoj Koreji?” ili “Treći svetski rat (ne)će početi u Siriji”. Telegraf dramatično upozorava, odbrojavajući vreme: “Samo 30 sekundi nas deli od trećeg svetskog rata”, a potom donosi i mapu sveta s preciznom podelom država koje će u budućem vojnom sukobu podržavati SAD ili Rusiju.
Dnevni list Alo nas obaveštava da su Nemci spremni za treći svetski rat, a Večernje novosti su, kao avangarda apokalipse, pre američkog napada na Siriju objavile knjigu teoretičara zavere Dejvida Ajka Svet u šaci moćnika i najavile njegovo gostovanje u Beogradu naslovom “Ko želi da izazove treći svetski rat?”
Nova srpska politička misao objavila je tekst Putinovog ideologa Aleksandra Dugina koji doslovce piše: “To što se dogodilo 7. aprila 2017. godine, može se ispostaviti kao početak trećeg svetskog rata. Ratove, po pravilu, niko ne želi, ali ratovi se ipak događaju. Nekada svetski”.
Razvijanje apokaliptičnih scenarija
Dobro, sve je to razumljivo – medijima su neophodni bombastični naslovi, a situacija u svetu pogoduje katastrofičnim predviđanjima. Međutim, u Srbiji potencijalno izbijanje Trećeg svetskog rata nije vezano isključivo za konkretne događaje u svetu i trenutke kada se pojačava zategnutost između velikih nuklearnih sila. U jednom delu srpske javnosti Treći svetski rat je već decenijama lajtmotiv, omiljena tema za konfabuliranje i razvijanje apokaliptičnih scenarija.
To je posebno vidljivo u medijima zahvaćenim desnilom i mržnjom na zapadnu civilizaciju – tamo se svako malo pokrene pitanje trećeg svetskog rata, pa se stiče utisak da su desničari razočarani zašto globalni sukob još nije počeo. Mada nije mali broj onih koji smatraju da je svetski rat u toku.
Emir Kusturica je prošle godine u Politici najavio da će treći svetski rat početi napadom Amerike na rusku televiziju Russia Today. Za razliku od Kusturice, saradnik njegovog sajta Iskra Radoje Andrić smatra da je globalni sukob već počeo, i to u Užicu, kad je nemački trgovinski lanac Lidl kupio deo vojne kasarne u tom gradu.
Kusturičin kolega po muzičkom oružju Nele Karajlić optimistički se zapitao u jednom intervjuu: “Šta nama može treći svetski rat kada smo preživeli apokalipsu devedesetih?”
Pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević napravio je mali pregled pravoslavnih proroštava glede trećeg svetskog rata, sa zaključkom da Srbi treba što pre da se oslobode tuđinskih uticaja i da se oslone na Rusiju, jer je Putin car koji je izabran od samog Boga i jedina ustava zapadnjačkom Antihristu.
Nacionalno pitanje pod atomskom pečurkom
U intervjuu za Vučelićev “Pečat” iz 2011. godine istoričar Milorad Ekmečić ustvrdio je da SAD stvaraju uslove za treći svetski rat, povod za izbijanje nove planetarne vojne biće “jagma oko Sibira”, ali je Srbima gore bez tog rata jer “nas dave u malom mraku”. Pukovnik Svetozar Radišić već godinama upozorava da tajna društva pripremaju Treći svetski rat, a prema najnovijim prognozama globalni okršaj će početi 2018. godine.
Ruskokolonaški sajtovi redovno izveštavaju kako se Rusija priprema za treći svetski rat, hvaleći usput vojnu silu svoje rezervne otadžbine. Ovakvih primera ima na hiljade, smenjuju se istoričari sa prorocima, doktori nauka sa šatro jurodivima, umetnici sa istraživačima natprirodnih pojava, ali svi pričaju sličnu priču.
Najdalje je ipak otišao redovni saradnik rusko-srpskog sajta Fond strateške kulture Dragan Milašinović u tekstu znakovitog naslova “Srpsko nacionalno pitanje i Treći svetski rat” objavljenom u decembru 2015. godine.
U to vreme bilo je aktuelno tursko obaranje ruskog vojnog aviona, pa se autor ponadao da će to dovesti do planetarnog obračuna velikih sila. Milašinović u trećem svetskom ratu vidi jedinu šansu za Srbiju, koja bi se naravno stavila na stranu Rusije čija je pobeda neminovna, što bi dovelo do toga “da se ponovo, na nekoj novoj Jalti, preispita srpsko nacionalno pitanje”.
Zato Srbija treba odmah da odustane od evropskih integracija, prikloni se Putinu, tom “simbolu borbe protiv korporativnog kapitalizma” i na vreme rezerviše sebi mesto u novoj podeli sveta. Postoji samo jedan mali, malecki, sasvim sićušan uslov da Srbija najzad ostvari svoje teritorijalne pretenzije, a to je da novi svetski rat ne preraste u nuklearni sukob. U slučaju da rat zaista počne, nadamo se da će se velike sile uzdržati od upotrebe atomskih bombi, manje iz želje za opstankom čovečanstva, a više iz empatije prema nesrećnim srpskim nacionalistima koji bi mirne duše žrtvovali čitavu planetu samo da najzad dobiju tu svoju Veliku Srbiju.
Magijski odnos prema stvarnosti
Popularnost trećeg svetskog rata porasla je naročito poslednjih godina, otkad je Putin rusku imperiju vratio na svetsku političko-ratnu scenu. Srpska desnica polaže nade u ruskog diktatora, neupitna ljubav prema imaginarnoj majčici Rusiji postala je nova forma patriotizma, a Putin jedina odbrana od pozapadnjačenja Srbije i famoznog “gubljenja svog identiteta”.
U maštarijama raznoraznih proruskih partija i pokreta, Srbija će postati ruska gubernija (što bi srpske ruskokolonaše dovelo na vlast, pošto na izborima nemaju šanse), a ako je cena za ostvarenje te utopije izbijanje trećeg svetskog rata, oni su spremni da je plate. Otuda silni tekstovi o globalnom sukobu Rusije i Zapada sa prizvukom mađijanja, koji odaju magijski odnos desničara prema stvarnosti – kao da reči imaju magično dejstvo, u ovom slučaju da prizovu treći svetski rat.
Teško je utvrditi kada je tačno tema trećeg svetskog rata na velika vrata ušla u političku imaginaciju srpskih samozvanih rodoljuba, ali svakako je dobila zamah u okviru miloševićevske propagande koja je forsirala sukob sa civilizovanim svetom. Strah od nuklearnog sukoba prisutan tokom Hladnog rata najednom je zamenjen nešto drugačijim tonovima.
Politika je 3. juna 1992. godine objavila izveštaj sa sesije Velikog parlamenta kulture održane u Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda gde se govorilo na temu “Da li je počeo treći svetski rat”. Učesnici su konstatovali da se nalazimo u “predvečerju trećeg svetskog rata”, da je rat u Jugoslaviji “pokušaj američke imperije da izvrši novu preraspodelu svetske moći”, a usput su ožalili to što je “Rusija kao imperija prestala da postoji”.
Velika Bubašvabija
U međuvremenu se situacija promenila, Rusija je počela da pokazuje zube i bombe, pa se domaći ruskokolonaši unapred raduju novom globalnom vojnom okršaju. Lakoća s kojom prizivaju treći svetski rat samo govori o neverovatnoj snazi fantazama u čijoj su vlasti. Cilj nacionalističkog ratno-propagandnog poduhvata je bio da odvoji Srbiju od sveta, da stvori autističnu oblast koja neće morati da se obazire na pravila koja vladaju u ostatku civilizacije, da naprave svoju – kako bi rekao pesnik Miodrag Stanisavljević – “Republiku Zasebnicu”.
Ako bi zaista počeo treći svetski rat, to bi dovelo do sveopšteg uništenja i kraja čovečanstva. Pošto u njihovim glavama Srbija nije deo sveta, nacionalisti kao da veruju da bi Srbiju svetski nuklearni rat nekako volšebno zaobišao. Ili misle da je san o proširenju teritorija vredan svake žrtve. Važno je da stvorimo Veliku Srbiju, pa makar u njoj živele samo bubašvabe.
(Al Jazeera)