Književnik Saša Ilić tvrdi : Teško onom mirovnom sporazumu kome je Srbija nekakav garant !

Odnos prema Rusiji i odnos prema Kosovu dve su neuralgične tačke naprednjačke, radikalske politike, kao i srbijanske politike generalno. Đinđić je pokušao da okrene kurs ka Zapadu, ali nije u tome uspeo. Bio je brutalno ubijen pred zgradom Vlade.
Mislim da je sa Vučićem na čelu izglednija loša beskonačnost nego preokret u oficijelnoj politici. S tim u vezi, ni BiH ne može računati na neke promene, jer će joj jedan entitet uvek visiti kao kamen oko vrata, istako je u intervju za Vijesti.ba, književnik i politički analitičar Saša Ilić.

VIJESTI : Po ocijeni pojedinih analitičara premijer Srbije, Aleksandar Vučić raspisao je u Srbiji prijevremene izbore, kako bi iskoristio dobru početnu poziciju u odnosu opoziciju. Opoziciju koja nema jasan koncept niti viziju znatno drugačije politike od naprednjačke. Hoće li Vučić i naprednjaci ponovo uspijeti pridobiti apsolutnu većinu u parlementu Srbije. Koje su Vaše procijene?

ILIĆ: Zanimljivo je kako se o onome što Vučić radi misli kao o njegovoj autentičnoj politici. Rekao bih da Vučić nema svoju politiku jer je on u životu uvek preuzimao tuđe političke identitete, najpre od Vojislava Šešelja a nakon 2008. od Zorana Đinđića, i to samo u onom delu koji se ticao Đinđićeve pragme. U obe varijante, Aleksandar Vučić je bio samo podražavalac koncepata u koje se glumački toliko uživljavao da su obe njegove uloge ubrzo postajale karikaturalne. U prvom delu života je mlatarao rukama i drao se na sve oko sebe, a sada glumi ulogu evropejca onakvog kako ga on zamišlja da bi trebalo da izgleda.

Spaja prste, govori suspregnuto tiho, na rubu pucanja, ima nova odela i misli da mu je kancelarka Merkel prijatelj. U biti on je autoritaran tip političara koji će sve učiniti da ostane u sedlu i da proširi polje svoje moći. Ovog puta računa na političko pokoravanje Vojvodine i dodatno devastiranje Demokratske stranke. U tome će mu pomoći Boris Tadić, Čedomir Jovanović i Nenad Čanak s jedne strane. Šešelj i Ivica Dačić, s druge. Naposletku, i pored natpolovične podrške, Vučić nikada neće napraviti Vladu sam, jer mu je uvek potreban neki saveznik koji će ujedno biti i dežurni krivac za gluposti koje pravi njegova Vlada.

VIJESTI : Zvanična Srbija opredjeljena je za put ka Evropskoj uniji, dok sa druge strane odbija mogućnost da se pridruži NATO paktu, te samim time izađe iz interesne sfere Ruske Federacije. Ako to prevedemo u bh.kontekst, više je nego jasno da ni sama BiH, ne može postati članicom NATO pakta zbog oštrog protivljenja najvećeg dijela srpskih političara u BiH. Kako bi prokomentarisali ovo balansiranje srbijanskih vlasti između, uslovno rečeno, dva bloka. Hoće li u krajnoj konsekvenci Srbija biti prinuđena da odabere jedno ili drugo.

ILIĆ: Vučić ne može da izvuče Srbiju iz ruskog zagrljaja, kao što ne može do kraja sprovesti u delo Briselski sporazum. Tu mu, dakako, i albanska strana ide na ruku, jer takođe ne shvata važnost tog dogovora, kao ni neminovnost pravljenja kompromisa zarad opšteg dobra. Obe strane su ušančene, s tim da Vučić ima sreće jer mu opozicija ne baca suzavce i ne organizuje demonstracije pred Skupštinom, što bi on svakako radio da je na mestu opozicije u Srbiji. Uostalom, on je tako nešto i radio pre 2012. godine.

Mnogo je slabih tačaka “Vučićeve politike” na kojima demokratska opozicija u Srbiji može izgraditi svoju distinktivnu proevropsku politiku, ali to ne čini, odnosno ne čini u dovoljnoj meri. Odnos prema Rusiji i odnos prema Kosovu dve su neuralgične tačke naprednjačke, radikalske politike, kao i srbijanske politike generalno. Đinđić je pokušao da okrene kurs ka Zapadu, ali nije u tome uspeo. Bio je brutalno ubijen pred zgradom Vlade. Mislim da je sa Vučićem na čelu izglednija loša beskonačnost nego preokret u oficijelnoj politici. S tim u vezi, ni BiH ne može računati na neke promene, jer će joj jedan entitet uvek visiti kao kamen oko vrata.

VIJESTI: Može li se na primjeru Srbije reći da su na prostoru bivše Jugoslavije propali skoro svi liberalni politički koncepti, ako su doista kao ozbiljni i postojali te da su se kao bajraktari evropskih integracija nametnuli dojučerašnji zakleti protivnici ideje Evropske unije, radikalni nacionalisti i šovinisti koji sada s vremena na vrijeme moraju da se posipaju pepelom zbog svojih ranijih pozicija, ili pak sadruge strane upravo takvi i jesu u ovom trenutku podesni za Evropsku uniju, za koju su mnogi skloni reći da je uveliko odstupila od svojih prvobitnih načela. Ako uzmemo u obzir jačanje radikalne desnice u EU, ne dolaze ni zapravo Vučić, Nikolić i kompanija u jednu Evropu koja se na neki način u ideološkom smislu i njima prilagodila.

ILIĆ: Ne treba generalizovati stvari i govoriti da je cela EU sada otišla radikalno desno. Isto tako, ne može se govoriti o nekom neoliberalnom konceptu u zemljama koje su nastale na tlu bivše Jugoslavije. Kada se o tome govori, uvek se setim komentara jednog mladog hrvatskog ekonomiste koji je jednom prilikom rekao da kod nas nema slobodnog tržišta. Tj. da ga ima ali do iznosa od 20 eura, dok je sve preko toga stvar “dogovorne ekonomije”. Ta “dogovorna ekonomija” nastala je na ratovima, pljačkanju i kriminalnim privatizacijama, uz neprestanu razgradnju institucija sistema i devastiranju nekadašnje socijalističke infrastrukture koja se i dan danas još ponegde može prepoznati.

Srbijanski premijer i njegova Vlada grade sistem koji neodoljivo podseća na neliberalne demokratije bivšeg Istočnog bloka, s tom razlikom da Vučić nema “komfor” koji imaju recimo Češka, Poljska, Mađarska i Hrvatska koje su već u EU, pa “ne moraju da brinu” o generalnim briselskim uputstvima u vezi sa migrantskom krizom, recimo. U tome se još Vučić razlikuje od njih, jer on mora slušati te savete, budući da još uvek nije ravnopravni član kluba. Zato ga austrijski ministar inostranih poslova vidi kao “sidro stabilnosti”, a ne recimo kao Poovo “njihalo strave”, čemu je Vučić metaforično mnogo bliži.

VIJESTI: Kako bi prokomentarisali aktualna politička zbivanja u susjednoj Hrvatskoj. Na vlasti je ponovo HDZ, i to “ljući nego ikada”. Kroz “Domoljubnu koaliciju” vlasti su se dograbili i oni što jedna uspijevaju da prikriju svoje filoustaštvo. Nova Vlada odmah je krenula, kako i priliči jednoj desničarskoj vladi sa proustaškim ministrima, da se obračunava sa nacionalnim neprijateljima. Nije li zapravo i dobro to da, nacionalistička histerija u ovim mirnodopskim vremenima konačno i uđe u zenit svoje moći pa da se krene u nekom drugom smjeru?

ILIĆ: Problem je u tome što nacionalistička histerija nikada nije izašla iz zenita na Balkanu. Bilo je samo perioda kada su nerazvijene socijaldemokratske opcije na kratko vreme smenjivale tradicionalno postojane desne opcije. Kod nacionalizma ne postoji period sagorevanja ili “iživljavanja” nakon čega se kreće u nešto drugo. Hrvatska je recimo sa Vladom Zorana Milanovića napravila kvantni skok u jednom trenutku, ali neuspešnost demontiranja nacionalističke strukture vratila se kao bumerang u vidu Vlade Mosta i HDZ-a, koja je nimalo slučajno postavili za ministra kulture kadrovika kakav je Zlatko Hasanbegović. Večno potcenjivanje reforme sistema kulture, obrazovanja i pravde u ovim zemljama, dovelo je do permanentnog trajanja nacionalističkih koncepata. U Srbiji je to odavno već vidljivo, gde se i pored smene Miloševića ostalo u istim matricama, a svi se pitaju zašto je to tako i kada će se promeniti. Pa neće se nikada promeniti sve dok budemo pristupali domaćim aktuelnim problemima kao da su oni na istoj razini kao oni u Nemačkoj ili Francuskoj, recimo. To što imamo parlamentarne izbore i višepartijski sistem još uvek ne znači da imamo i demokratiju. Mi u stvari nemamo ništa, osim siromaštva, te silne energije koja se prosipa decenijama, i jednopartijskog konzervativnog sistema s druge strane, koji je tokom vremena naučio da koristi mimikrijske forme.

VIJESTI: I Bosnu i Hercegovinu konačno je zapljusnuo talas reformskih procesa. Oku pažljivog promatrača društvenih zbivanja sigurno neće promaći prizor iz kojega se može uočiti da političke elite koje plediraju na reforme potajno gutaju knedle, jer haos koji su u posljednih 20 godina kreirali, a iz kojeg treba izaći je njhovih ruku djelo, Kako vidite trenutni položaj BiH, i kolika je uloga Srbije kao garanta dejtonskog mirovnog sporazuma u svemu tome?

ILIĆ: Teško onom mirovnom sporazumu kome je Srbija nekakav garant. Mislim da se ta floskula opasno zloupotrebljavala dvadeset godina i sa srbijanske i sa hrvatske strane kada je BiH u pitanju. Ne verujem da bilo kakve reforme u BiH mogu uspeti ukoliko zvanični Beograd ne odustane od svog jednostranog tumačenja Dejtonskog sporazuma. Predstavnici Beograda su se napotpisivali sporazuma o specijalnim odnosima sa Banjalukom, na čemu se i dalje radi.

Da u tome ima istine, do sada bi taj BiH entitet doživeo pravi ekonomski bum. Isto kao i sever Kosova. Međutim, ipak se tu radi o pljački koja se legalizuje patriotskim sredstvima. A kada se nešto i napravi, kao što je to slučaj sa dvema školama, onda one dobiju imena “Srbija”, otvori ih premijer Srbije a Dodik kaže kako mnogo voli Srbiju i Vučiča. To je najtransparentniji primer kako Srbija utiče na BiH, temeljno je potkopavajući tako što slobodu distribucije modernih znanja o svetu i čoveku u njemu podređuje usko nacionalističkim potrebama.

 

(kliker.info)

Komentari