Piše: Slobodan Dukić

Pala magla nad Srbijom. Iz tog polumraka izviruju novi heroji. Za njih su rezervisane dopunske stranice revidirane istorije. U isti koš stavljaju se veterani oslobodioci Srbije u Prvom svetskom ratu i zločinci iz ratova devedesetih. Sprema se svetački oreol za popa Macu koji je nadimak dobio zato što je žrtve ubijao maljem, jer je municiju čuvao za ubijanje partizana. Recenziju potpisuju prvaci oligokratske mafije i teokrate osmuđene srednjovekovnim tamjanom.

General Vladimir Lazarević, koga je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju pravosnažno osudio na 14 godina za deportaciju i prisilno raseljavanje civilnog albanskog stanovništva na Kosovu, pošto je odslužio više od dve trećine kazne zatvora, vratio se u Srbiju gde mu je priredjen carski doček.

Lazarević je tokom rata krajem devedesetih bio komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije. Vojska kojom je komandovao, uz pomoć policijskih snaga, samo od kraja marta do juna 1999. godine proterala je sa Kosova najmanje 700 hiljada albanskih civila, dok je preko 7.000 njih ubijeno ili nestalo, prema podacima Fonda za humanitarno pravo. Za Vladu Srbije bio je to junački podvig, pa je o državnom trošku prevezla avionom generala iz Haga u Niš. Sa njime su tokom leta ugodno ćaskali, kako, valjda, i doliči takvom heroju, Nebojša Selaković, ministar pravde i Bratislav Gašić, ministar vojske.

Ni na aerodromu nije falila visoka državna nomenklatura. Oficira sa generalskim epoletama koji se “pravio lud” dok su njegovi potčinjeni ubijali i žene, decu i starce, pozdravio je i Aleksandar Vulin, ministar rada. Bio je tu i general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Tačku na sveto trojstvo države, vojske i crkve, stavio je svojim prisustvom vladika Niški Teodosije. Bilo je tu i sitne boranije. Lokalnih funkcionera, kosovskih junaka, bajkera, običnog puka. Klicalo se i pevalo caru Lazar(eviću). Ponosu i diki srpskog roda.

Šlagvort za novi kosovski mit, o caru Lazaru Drugom dali su ministri. Zahvaljujući vama generale ostali su slobodni mnogi gradovi i sela…danas su slobodni i Niš, Kraljevo, Valjevo i Kruševac…Vi ste uzor deci i generacijama, pevao je pohvalu ludosti Selaković. Gašić je dodao da generala voli srpski narod i srpska vojska. A Vulin, treći član ovog terceta kazao je da je Lazarević ponos Srbije i srpskog naroda. Bivši komandant Prištinskog korpusa pred ovim pohvalama ostao je skroman kao regrut: bio sam pod zakletvom i branio sam svoju zemlju. Osuđen sam samo zato što sam komandovao Prištinskim korpusom. A pred sudom u Hagu ratni zločinac se branio da je samo izvršavao naređenja i da to nije radio dobrovoljno!?

Gotovo po pravilu srpska javnost ignoriše reakcije Fonda za humanitarno pravo koji je, povodom povratka Lazarevića iz zatvora, uz državne počasti, ocenio da je to ruganje albanskim žrtvama. Odavanjem visoke počasti osudjeniku za najteže zločine prema domaćem i međunarodnom pravu, institucije Srbije demonstrirale su jasnu privrženost anticivilizacijskim vrednostima režima Slobodana Miloševića, kažu u srpskom FHP.

Husnija Bitić, doktor prava, Albanac sa Kosova koji je živeo u Beogradu sve do brutalnog napada, posle koga se preselio u London kaže za naš portal da državnički dvojac Nikolić – Vučić samo glumi raskid sa prošlošću. Sa vremenom u kome su bili deo režima Slobodana Miloševića. “To je samo isprazna retorika. Oni su ostali nacionalšovinisti. To pokazuje i poslednje odavanje visokih počasti ratnom zločincu generalu Lazareviću. Optužnica je to nesumnjivo dokazala. Presuda je bila pravosnažna. Pravda je izvršena, kazna izdržana. Treba li Srbiji još neki dokaz da je Lazarević ratni zločinac…”

Dr Bitić upoređuje Kosovo i Srebrenicu. Iako je Vučić odao poštu srebreničkim žrtvama, Srbija ne priznaje da je tamo počinjen genocid nad Bošnjacima. Isto je i sa ignorisanjem kosovskih žrtava čije ubice se slave kao heroji. Bojim se da je to konstanta najnovije srpske politike veličanja zločinaca. Dodik je poslao avion po Biljanu Plavšić da je vrati u Beograd. Treba dakle očekivati da slične počasti dožive i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, kaže on.

Pala magla nad Srbijom. Iz tog polumraka izviruju novi heroji. Za njih su rezervisane dopunske stranice revidirane istorije. U isti koš stavljaju se veterani oslobodioci Srbije u Prvom svetskom ratu i zločinci iz ratova devedesetih. Sprema se svetački oreol za popa Macu koji je nadimak dobio zato što je žrtve ubijao maljem, jer je municiju čuvao za ubijanje partizana. Recenziju potpisuju prvaci oligokratske mafije i teokrate osmuđene srednjovekovnim tamjanom.

 

(tacno.net)

Komentari