Ekmečić je sve tumačio znanjem i istorijom, ostaje pitanje ko je koga više pumpao, biće da je to razumevanje njega i Ćosića bilo uzajamno. Ostalo su haubice i snajperi

U Beogradu je u subotu umro Milorad Ekmečić, jedan od utemeljitelja paljanske ideologije, nacionalni radnik snajpersko-ekstremističke provenijencije, jedan od osnivača Srpske demokratske stranke, akademik i dosledni branitelj ideja i dela Radovana Karadžića. Iz Akademije nauka Bosne i Hercegovine isključen je zbog prakticiranja ubilačkih ideja, penzionisan 1994. kao profesor Beogradskog univerziteta.

Pobegavši iz Sarajeva (zarobile su ga, potom oslobodile, Zelene beretke), u Beogradu je nastavio haubičko zalaganje za nacionalnu stvar. Upozoravao je, kao i svi paljanski, te ostali duboki mislitelji nacionalnog tipa, na opasnosti koje su bile pred srpskim narodom: “Dave nas u malom zabranu, gde je strateški glavni protivnik Rusija. Rastakaju nas iznutra, da ne budemo u stanju da stojimo na svojim nogama. Jedan je glumac nedavno lepo rekao da nam je vojska danas kao lovačko udruženje. Našu crkvu cepaju iznutra. Veštačko srpsko javno mnjenje, stvarano od nevladinih organizacija, odgaja regionalne elite, koje bi trebalo da zamene nekadašnju jedinstvenu nacionalnu. Danas u televizijskim vestima iz Vojvodine, nikako da se otresem utiska da je Todo Kurtović iz Sarajeva uskrsnuo i pomnožio se na kvadrat. Zapenušali od sreće da bi Podunavlje bila bolja otadžbina od ove jadne Srbije. Lokalne secikese već u Šumadiji prelaze iz velikih stranaka u grupice koje će da stvore regione. Glavna snaga koja strateški stvara osnove za treći svetski rat su Sjedinjene Američke Države. Njen interes nije sukob sa svim novim velikim silama, nego poraz oslabljene Rusije. Ako bi u tome uspeli, onda bi jagma za Sibir mogla dovesti do svetskog sukoba. Ne izgleda da je to blizu. Ali imate pravo. To je za nas gore, jer dave nas u malom mraku, omađijavaju nas, kao što svetlost zmijskih očiju omađijava žabu. Sve zavisi od toga da li će Rusija sačuvati postignuti unutrašnji mir. Buđenje Islama Rusije preti rasulom države” (Pečat 2011).

Ko se nije smrzao, mogao je i sam da zaključi kako je “vazduh koji danas udišemo opterećen ratom što se u svetu vodi bez prestanka i gotovo da smo izgubili poverenja u naša čula, da li su sposobna da razlikuju pravi rat od postojećeg mira”.

Među crnim anđelima: Milorad Ekmečić u prirodnom okruženju

“Mogući novi svetski rat bi bio tako rušilački da bi doveo u pitanje, ne samo održanje ljudske vrste, nego biološkog života uopšte. Bez sumnje bi se veoma razlikovao od današnjih ratova”, govorio je preminuli besmrtnik.

Na njegovo su se delo oslanjale i veličine poput Radoša Ljušića, Vojislava Koštunice, pa i sam otac nacijeDobrica Ćosić.

Ćosićevo poverenje u Ekmečićeve nišandžijske stavove nalazimo u jednoj od slika iz razgovora njih dvojice u paklu, dan nakon paljanskog granatiranja pijace Markale u Sarajevu, okrutnog ubijanja Bošnjaka na tržnici u centru Sarajeva. Poseže Gedža za istraživačkim novinarstvom, kao da piše za Ljiljanu ili Ratka, obraća se dokazanim ekspertima za zločine. Teška ekspozicija, rasplet nešto lakši: “Došli gladni mučenici da kupe neki krompir, luk, neku glavicu rotkve i cvekle. Moram da proverim ovu užasavajuću vest. Zovem prijatelja Gojka Đoga da čujem njegovo mišljenje, jer je on prilično obavešten o zbivanjima u Bosni. ‘Ni govora o srpskom zločinu. Razgovarao sam sa Tolimirom (Zdravko, spodoba sa mega-krstačom, pravosnažno osuđen u Hagu na doživotnu robiju, prim. aut.). To je muslimanska nameštaljka, kao i ona pred pekarom, spremaju nam nešto opasno’. Zovem Milorada Ekmečića jer on svaki događaj tumači znanjem i istorijom: ‘To varvarstvo nikako ne može biti srpsko. To je džihadsko. Samo se u islamskom ‘svetom ratu’ tako svirepo za Alaha ubijaju Alahovi vernici. To mi potvrđuje Nikola Koljević koga sam pozvao telefonom i on mi je rekao, čvrsto uveren, da je to muslimanski zločin. General Mladić i svi sarajevski komandanti tvrde da ne mogu da dobace do Markala. ‘To je Alijin i Silajdžićev uvod u nastavak ženevskih pregovora. Pred svaki pregovor oni serviraju poneki ‘srpski zločin’ i idu u Ženevu na pregovore kao ‘srpske žrtve’ ( Dobrica Ćosić, Bosanski rat, Službeni glasnik, Beograd, 2012).

Dodatno napumpan Ekmečićevim vizijama (biće, ipak, da je to uzajamno, docniji razgovori će pokazati), Ćosić mora da poentira, konačno, knjiga je njegova: “Predsednik Amerike Klinton izjavljuje da Amerika ne može samo diplomatski da deluje na Bosanski rat i politički brani Muslimane. “Rat u Bosni ugrožava interese Amerike i vređa našu čast.” Alal mu čast! Nalazimo se, dakle, pred neposrednom agresijom NATO-a u Bosni. A to ne može biti samo napad na Bosnu i Srbe u Bosni”, beleži Ćosić 5. februara 1994.

Tako ga je, valjda, savetovao Ekmečić, da dubokoumno anticipira “agresiju NATO-a u Bosni”. Dve godine nakon agresije Beograda. Ekmečić je znao koje varvarstvo ne može biti srpsko. Sve je tumačio znanjem i istorijom – suštinski, to je radio i Ćosić.

Tim povodom Marko Vešović je napisao: “U Srbiji postoji novo rodoljubno zanimanje ‘raskrinkača pokušaja satanizacije srpskog naroda’, raskrinkača Markala, Ulice Vase Miskina, raskrinkača masovnih silovanja, raskrinkača ‘navodnog’ bombardovanja Dubrovnika, raskrinkača Omarske, Srebrenice i drugih antisrpskih ujdurmi koje su se uvek odvijale ‘uz diskretno prisustvo reportažnih kola CNN-a’. (Uskoro možemo očekivati i doktorske disertacije na ove teme).

Dvodnevna borba za leševe iz Račka i svakodnevni, uspokojavajući po zdravlje nacije, izveštaji naših obdukcionista da svaki novi istranžirani leš dokazuje da nije bilo masakra i da je zasigurno o reprizi scenarija Markale, govore o skoro dirljivom naporu da se ostvarenje krvoločnih i nekrofilnih fantazija potisne, otkloni iz svesti i zameni nestvarnom i neuverljivom ‘stvarnošću’ samoopravdavajućih laži. Nije najgore što će jedan nekrofilski pir ostati nekažnjen. Užasnije je to što mehnika samoopravdavanja postaje odveć laka i što postaje generator novih mrakova“. (Marko Vešović, E-Novine 7. februar 2014)

Ostalo su haubice i snajperi.

Malo je vrelo, ali tu su mi svi drugari: Ekmečić, umrtvo

+++

Tomislav Marković 

TROPAR MILORADU EKMEČIĆU

Bogotražitelju, dugo si lutao, bunovan

Uskom stazom između klanja i oranja

Dok nisi spoznao da svaki je Srbin Radovan

Na tom putu napravio si mnoga sranja

Milorade, od istorije si histeriju pravio

Stvorio si premudru teoriju azbučnog rata

Slavimo te jer si nas činjenica oslobodio

Koje nisu htele da nam se skinu s vrata

Učitelju, sjebao si sve čega ti se misao takla

Zato se duh tvoj sada raduje sa anđelima pakla

(e-novine-com)

Komentari