Da mu majka presudi

Piše: Bojan Tončić

Ostao je u srcima balvan pobunjenika koji su ga doživljavali kao oslobodioca, a sigurno ga neće zaboraviti porodice žrtava stradalih u njegovim akcijama. Srbija s razlogom treba da ponese deo krivice za zločine u kojima je učestvovao. Možda je upravo Selakovićevo priznanje odgovornosti za te zlikovačke pohode pravi način. Još samo kada bi iza njega stajala prava namera

Nije teško napraviti diplomatski gaf prema susednim državama, za to je dovoljno samo imati funkciju, u ovom slučaju, kao Nikola Selaković, ministra pravde; on je u dopisu ministru pravde Australije Majklu Kinanu, zatražio je da se Hrvatskoj ne dozvoli izručenje Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao kapetan Dragan, i istakao da su pravosudni organi Srbije spremni za sprovođenje krivičnog postupka protiv Vasiljkovića.

Nije tu baš sve tako crno, sa funkcije osoba može, poput Selakovića, u jednoj rečenici priznati nesporno, da Srbija s razlogom oseća obavezu prema Draganu Vasiljkoviću zvanom Kapetan Dragan, u Australiji Danijel Sneden, zato što je učestvovao u obučavanju balvan – odmetnika u Hrvatskoj, te u selima Krajine počinio i, presuda je australijskog suda, ratne zločine. Nebuloza o spremnosti pravosudnih organa Srbije da sprovedu postupak protiv Vasiljkovića može se tumačiti jedino kao dramatična posledica kontinuiteta sadašnje vlasti sa hegemonističkim, memorandumskim aspiracijama Slobodana Miloševića i još opasnijih kalemegdanskih kartografa. U tom kontekstu, može se porediti samo sa zahtevom predsednika Srbije Tomislava Nikolića “da se iz Haga puste svi Srbi”.

“Ne mogu da shvatim da me je Srbija otpisala. Ubiće me u Hrvatskoj ako mi ne pomognete. Visoki zvaničnici Srbije su me ohrabrivali da izdržim robiju, da će mi pomoći. Obećali su mi to. Zato i očekujem pomoć od ministra Dačića, sa kojim sam razgovarao, od Vlade Srbije, od naše ambasade, od srpskog naroda. Da me ne pošalju u Hrvatsku, gde će me sigurno ubiti. Ambasada Srbije u Kanberi i Generalni konzulat Srbije u Sidneju mi ne prenose nikakve poruke iz Vlade Srbije, jer ih nema. To ne mogu da shvatim” rekao je Vasiljković u prednovogodišnjem intervjuu Večernjim novostima koje ga predstavljaju kao političkog zatvorenika.

Prema dokazima optužbe protiv čelnika srbijanske Državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića, koji je (Simatović) i poverio Vasiljkoviću obuku domorodaca naoružanih iz Srbije, prve “crvene beretke” su formirane u leto 1991. u logoru za obuku u Golubiću kraj Knina, koji je formirao Kapetan Dragan. ” Već u julu 1991. ta formacija počinila je zločine nad Hrvatima u selu Lovinac – sprovodeći etničko čišćenje. U toj akciji, po dokazima optužbe, “crvene beretke” je predvodio Simatović koji je kasnije logore za obuku formirao širom Hrvatske i BiH, što je i sam potvrdio u govoru na proslavi godišnjice JSO u Kuli 1996. Posle operacija u Kninskoj krajini i Istočnoj Slavoniji, projekat etničkog čišćenja nesrba nastavljen je u BiH s proleća 1992. i trajao je do zločina u Trnovu i Sanskom Mostu 1995, iznela je optužba.

Proces protiv Vasiljkovića nije vođen (ukidanje Tribunala), ali istraga jeste, ustvrdila je portparolka tužiteljstva Florans Artman.

“Srbija strahuje da krivični postupak koji bi se protiv Vasiljkovića sproveo u Hrvatskoj ne bi bio potkrepljen adekvatnim i održivim dokazima, navedeno je u dopisu povodom odluke Federalnog suda Australije da odobri ekstradiciju Vasiljkovića radi krivičnog gonjenja Hrvatskoj koja ga tereti za ratne zločine u periodu od 1991. do 1993. godine”, poručio je ministar Selaković.

Tobožnji strah srbijanskog ministra od nepravednog suđenja Vasiljkoviću potpuno je neutemeljen, utoliko što je za neka krivična dela Kapetan Dragan već osuđen. Dragana Vasiljkovića Hrvatska optužuje da je odgovoran za mučenje, premlaćivanje i ubijanje zarobljenih pripadnika Vojske Hrvatske i policije između juna i jula 1991. godine u zatvoru na tvrđavi u Kninu, koje su vršili vojnici pod njegovom komandom. Ubijanje civila, paljenje imovine, pljačka i druga krivična dela iz široke lepeze ratnih zločina koje su u Krajini počinili domoroci i najamnici, takođe su u optužnici protiv Vasiljkovića. Optužen je za izradu planova za napad i preuzimanje policijske stanice u Glini, te u blizini mesta Jukinca i sela Gornji i Donji Viduševac. Po slovu optužnice, protivno Ženevskoj konvenciji, građanske zgrade oštećene i uništene, hrvatski građani bili primorani da pobegnu, njihova imovinska opljačkana a civili (među njima je bio strani novinar) su ranjeni i ubijeni.

Vasiljković je, navodno potpuno ispravni ratni komandant, tužio zbog navođenja ovih optužbi novine ‘Australian’ za klevetu. U decembru 2009, australijski sud je presudio da Kapetan Dragan „počinio mučenje i silovanje“ i da je napis ovih novina iz 2005. pokazao da je Vasiljković učestvovao i počinio ratne zločine.

Tražeći doživotnu robiju za Stanišića i Simatovića, Tužilaštvo je januara 2013. navelo akcije u Krajini, Istočnoj Slavoniji i BiH u kojima su učestvovali pripadnici jedinica koje je kontrolisala DB Srbije. Počelo je sa napadima na Glinu, Lovćenac i Kijevo u leto 1991. godine prilikom kojih su hrvatski stanovnici iseljeni a njihove kuće uništene. Nastavilo se sa masovnim ubistvima civila u Istočnoj Slavoniji, potom ponovo u krajinskim selima Baćin, Vukovići, Saborsko, Škabrnja i Nadin u jesen 1991. godine, a usledili su zločini u Bijeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i drugim mestima u BiH.

Braća po zločinu: Vojislav Šešelj i Kapetan Dragan

Ovu je agresiju Srbije na Hrvatsku priznao ministar Selaković. Zapravo, možda neko misli da će srbijanska pravosudna mašinerija, na čelu sa Vladimirom Vukčevićem, izneti još koji dokaz protiv istinskog patriote, kao, svojedobno, protiv Veljka Kadijevića, Živote Panića, Blagoja Adžića (umrli nesaslušani u tužilaštvima). Neslana šala, zar bi Vukčević na tako nešto nepatriotski uticao. I zar bi Ivica Dačić tražio od bilo koga da nezakonito postupi, recimo, dobije Vasiljkovića, pa mu dozvoli slobodni vikend, kao što je pre godinu dana dozvoljeno pripadniku zajedničkog zločinačkog poduhvata Slobodanu Mediću Boci, zapovedniku Škorpiona.

Dragan se Vasiljković, u svakom slučaju, već davno preselio u legendu; dugim skrivanjem identiteta (“Ako bih Vam rekao, morao bih da Vas ubijem”, kazao je na pitanje o svom pravom imenu), pesmom Bore Drljače pod naslovom Kapetan Dragan (“Svi smo čuli ovih dana/Za Dragana, kapetana/Stigao je iz daleka/Sudbina ga baci neka/Borio se kod Obrovca/Kod Plitvica i Benkovca”), kandidaturom za predsednika Srbije (87.847 glasova), stripom “Knindže”, Fondom “Kapetan Dragan”. Ostao je u srcima balvan pobunjenika koji su ga doživljavali kao oslobodioca, a sigurno ga neće zaboraviti porodice žrtava stradalih u njegovim akcijama.

Srbija s razlogom treba da ponese deo krivice za zločine u kojima je učestvovao. Možda je upravo Selakovićevo priznanje odgovornosti za te zlikovačke pohode pravi način. Još samo kada bi iza njega stajala prava namera.

(e-novine.com)
Komentari