Bilježnica Robija K.: Kamate Kid

91

Piše: Viktor Ivančić

Moj dida sa Šolte je došao kod nas u Split da napravi preglede. Dida je rekao da njega boli svaka žunta. Dida je sidijo za stolom u kužini. Ja sam sidijo didi na kolinu.

Tata je sidijo prikoputa i čitao je novine. Mama je za špaherom kuvala kavicu. Dida je rekao: „Boli me u prsi, boli me u drob, boli me u leđa, ja ne znan koji mi je klinac! Neman force za dignit čašu vode!“ Mama je rekla: „A i kašlješ dosta grubo, čako! Biće si se malo i priladija!“ Dida je rekao: „To šta kašljen mi je najmanje! Ti kašalj me drži još otkad san uvatija nazeb na igmanskom maršu!“ Tata je rekao: „Ako je otad, biće da imaš rat na plućima!“

Dida je pogledao koljački prema tati. Tata je keserijo se iza otvorenih novina. Mama je keserila se kod špahera. Onda je malo posli dida sitijo se da mora još nešto napravit. On je odgibao u hodnik i zavrtijo je telefon. Kad je neko se javio dida je rekao u sluju: „Alo? Jel to Spliska banka? Tija bi samo provjerit stanje na računu!“ Onda je sluja nešto govorila. Tata je naćulijo uši iza novina. Dida je rekao: „Kako ne mogu priko telefona? Pa ja san star i bolestan čovik, ženska glavo! Ne mogu u ovakvom stanju činit sto kilometri za doć na banku i onda tri ure čekat red!“ Sluja je opet nešto govorila. Mama je naćulila uši kraj špahera. Dida je podviknijo u sluju: „Al samo oću provjerit jel mi onih deset iljada eura još na mistu! I kolike su mi na to kamte!“ Sluja je opet nešto govorila. Onda je dida poklopijo telefon i dreknijo je: „Jeben tebe i tvoju banku!“

Onda je dida ugibao nazad u kužinu. On je raširijo ruke i rekao je: „Nemoš virovat, čoviče! U doba interneta i tviterneta ti moraš ić na noge u banku za provjerit stanje na računu! Ova zemlja je crna Afrika!“ Mama je zacvrkućala: „Pa nije to strašno, čako! Ja ću te otpratit!“ Tata je zacvrkućao: „Poću i ja sa vama, da van pravim društvo!“ Dida je rekao: „O, šta smo ljubazni! To oćete vidit kolko iman đengi na banki, a?“ Tata je rekao: „Imaš deset iljada eura!“ Dida je zinijo: „Kako znaš?!“ Tata je rekao: „Pa sad si reka na telefon!“ Didi je uletila zblentoza: „Ma viš ti koji zajeb, jebate! Skroz san posenilija, čoviče! Stanje mi se naglo pogoršava!“ Mama je njemu rekla: „Ajmo mi prošetat do banke, čako! Prijaće ti friški zrak!“ Dida je vrtijo sa glavom i rekao je: „Ne znan, majkemi, oćul to moć u ovakvom stanju!“ Mama je rekla: „Ma daj, čako, skroz si okej! Viš da nemaš ni fibru!“ Dida je rekao: „Pusti ti fibru! Nego nije lako hodat kad ti se zet i ćer uvuku u gujicu!“

Mama je išla da će nešto grubo reć didi. Samo onda je zazvoncao telefon. Tata je odgibao u hodnik i dignijo je sluju. Sluja je rekla: „Jeste vi sa ovog broja zvali hitnu pomoć?“ Tata je zinijo: „Hitnu pomoć? Nismo!“ Sluja je podviknila: „Šta nisi, seronjo! Vidimo na displeju da si maloprije zva sa ovog broja i podjebava nas ka da pričaš sa bankom!“ Tata je zamuckao: „Ali nisan ja, čoviče…“ Sluja je dreknila: „Mi ovde spašavamo ljucke živote, majmune! Nemoš se sa nama zajebavat! Napravi to još jednom i poslaću ti doma panduriju!“ Tata je spustijo slušalicu i požutijo je po faci. Onda je on ugibao nazad u kužinu i nacalijo se isprid dida. Onda je on njemu rekao: „Oš mi sad majketi objasnit zašto si takvi monstrum?“ Didi je uletilo čudilo: „Kakvi monstrum?“ Tata je zarežao: „Zašto si nazva hitnu pomoć i glumija da pričaš sa bankom?“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Pretpostavija san da bi ti moglo doć slabo kad čuješ da iman deset iljada eura na banki!“

Tata je stavijo ruke na kukove i napečijo se: „E pa vidiš, nije mi došlo slabo!“ Mama je isto stavila ruke na kukove i rekla je: „Jebe se nama za tvoje šolde!“ Tata je rekao: „Makar su nas pridavila dva kredita!“ Mama je rekla: „Makar Robi ide u školu u probužanim patikama!“ Tata je rekao: „Makar već tri miseca nisan dobija plaću!“ Mama je rekla: „Makar meso jedemo samo nediljom i blagdanom!“ Onda je dida dignijo glavu prema lusteru i rekao je: „Ko izađe na balkon i naglas otpiva ‘Od Vardara pa do Triglava’ dobiva deset posto ušteđevine! Dajen časnu partizansku!“

Tu je u kužini uletila mukla tišinčuga. Dida je gledao u luster i lupkao je sa prstima po stolu. Mama i tata su piljili u njega i šutili su. Dida je gledao u luster i tiho je zvižduckao. Mama i tata su piljili u njega i šutili su. Mama je možda mislila: „Možda bi stari kenjac stvarno da soma eura za glupu pismicu?“ Tata je možda mislijo: „Šta fali par minuti glumit redikula za toliku lovušu?“ Dida je gledao u luster i zvižduckao je. Ja sam češkao se po ćiverici sa nekužitisom. Onda je tata pitao: „Jel za dvoglas dupla lova?“ Dida je rekao: „Nije! Al ako se doda i ‘Hej Slaveni’ ide još deset posto!“ Onda je opet uletila tišinčuga. Mama i tata su piljili u dida i grickali su usne. Dida je gledao u luster i cokćao je sa jezikom. Onda je mama rekla: „Dva i po soma za obe pisme! ‘Hej Slaveni’ je pizdarija i po!“ Dida je rekao: „Dogovoreno!“ Tata je pitao: „Kako znamo da nas neš zajebat?“ Dida je mašijo se za žep i rekao je: „Odma vadin knjižicu i potpisujen ček!“ Onda su za pet minuti mama i tata stajali na balkonu. Oni su se zagrlili i razdrevili: „Oood Vardaaaraa paaado Triiiglaavaaaaa… Oood Đerdaaapaa paaado Jaaadraanaaaaa…“

Rulja iz zgrade su izlazili na balkone sa teškim čudilom i izneredom. Ja i dida smo nacalili se na katrige u kužini i slušali smo. Mama i tata su zagrljeni drevili se tuta forca. Rulja na balkonima su zlamenovali se od šoka i ošamuta. Onda su oni pritili sa šakama prema našem balkonu i vikali su grube riči. Mama i tata su kričali: „Juuugoslaaviiijoooo-o-juuugoslaaviiijoooo…“ Onda je didi potekla suzica iz livog oka. Ja sam njega pitao: „Zašto plačeš, dida? Jel zato šta mama i tata lipo pivaju?“ Dida je mene pomilkijo po glavušici i rekao je: „Nije, nije, unukiću! Nego zato šta san ispunija zavjet šta san ga da pokojnoj ti baki dok je ležala na samrtnoj postelji!“ Ja sam pitao: „Koji zavjet?“ Dida je rekao: „Da ću tri kvarta ušteđevine ostavit za crne dane, a samo kvarat potrošit na kurve!“

Robi K. (IIIa)

 

(buka.ba)